Баковић Јаџић: Бахатој елити поручујемо да не одустајемо од права на достојанствен живот

Портпарол Политичке платформе Солидарност, одборник у Скупштини Београда, Милош Баковић Јаџић изјавио је да је "прошло више од сто година од како су радници и раднице изборили право на осмочасовно радно време и друга радна права, а ми смо и даље у ситуацији да велики број људи у нашој земљи не може да их оствари".

"Искуство нам говори да се држава и послодавци, без притиска јавности, неће сетити да су радници и раднице пре свега људи, а не људски ресурс", рекао је Баковић Јаџић, који је одборник коалиције Морамо, у разговору за агенцију Бета.

Зато Солидарност на Празник рада организује протестно окупљање са шетњом до Министарства рада, уз позив грађанима да им се придруже, како би "заједно показали бахатој елити која води ову државу да смо ту и да нећемо одустати од свог права на достојанствен живот".

Он је навео да министар рада Никола Селаковић није примио представнике Солидарности, који су то упорно тражили јер "од када је ступио на дужност, нису видели ниједну његову реакцију поводом бројних случајева кршења радних права, укључујући и велики број погибија на радном месту, нарочито од почетка ове године".

"Желели смо да укажемо министру на поражавајуће податке о томе како у нашој земљи у просеку једном недељно неко погине на радном месту и да га питамо шта намерава да предузме тим поводом", нагласио је Баковић Јаџић.

Он је навео да нови, тек усвојени, Закон о безбедности на раду сам по себи није толико проблематичан колико ће бити његова примена, подсетивши да је у Инспекторату за рад запослено тек нешто више од 200 инспекторки и инспектора, иако је одлука из 2020. године да се њихов број повећа на 360.

"Чак и када бисмо достигли тај број то би значило да је један инспектор задужен за безбедност и здравље на раду око 10.000 радника и радница", навео је Баковић Јаџић, указујући да тако није могуће спроводити контролу, али да је новим законом пропуштено да се реши и низ других проблема.

На питање шта би држава могла одмах да уради како би се брзо побољшао положај запослених, он је истакао да је њена улога кључна.

"Уместо давања субвенција страним компанијама, којима ће нас продавати као јефтину радну снагу, потребно је помоћи предузећима да обезбеде боље услове рада и краће радно време", објаснио је.

"Држава за почетак треба да престане да у својим службама запошљава људе преко уговора о привременим и повременим пословима, већ треба да им омогући сигурност запослења и сва права која уз то припадају", рекао је Баковић Аџић, напомињући да и "град Београд мора да буде пример доброг послодавца".

На констатацију да председник државе Александар Вучић говори да треба радити више, Баковић Јаџић је узвратио да су последња истраживања Еуростата избројала да радници у Србији раде најдуже у Европи, у просеку 43,5 сати недељно.

Уз то је додао да "овом статистиком нису обухваћени сви они додатни послови на које су људи приморани јер су недовољно плаћени на редовном послу".

"Док се у другим земљама Европе радно време скраћује и на мање од 32 сата недељно, нама у Србији су загарантовани умор, брига и беспарица, најдуже радно време у Европи и овакве циничне изјаве председника - као да већ нисмо довољно понижени", сумирао је Баковић Јаџић.

Говорећи о положају запослених али и оних који то нису, он се вратио на 2014. кад је усвајан актуелни Закон о раду и "отворено хвалисање тадашњег премијера да ће увести флексибилизацију тржишта рада, како би се страни инвеститори овде осећали као код куће и могли да инвестирају у јефтину радну снагу".

"Овим законом се повећала укупна запосленост, али како. Из закона је изостављен термин радник, па тако данас имамо 'запослене' и 'радно ангажоване'. Дошли смо до тога да људи често годинама раде по уговорима о привременим и повременим пословима, чиме им се одузимају скоро сва радна права - на боловање, годишњи одмор, синдикално организовање", објаснио је Баковић Јаџић.

Илустровао је да на истом радном месту идентичан рад обављају особе које су запослене са правима гарантованим законом и они који су само 'радно ангажовани' и немају никаква права.

"Власт нам годинама и деценијама маже очи представљањем просечне зараде као неког показатеља стандарда, као да ми нисмо свесни да тај просек чине астрономске зараде тајкуна блиских свим властима и зараде нас осталих", рекао је Баковић Јаџић.

Међутим, подсетио је, премијерка Ана Брнабић је сасвим довољно рекла о животном стандарду радника у Србији када је признала да би јој минималац потрајао три дана.

"Ми у Политичкој платформи Солидарност се залажемо за плату за живот. Насупрот нашминканим статистикама које нам власт представља како би нас убедила да нам новчаници нису празни, плата за живот је такав обрачун зараде запослених који је довољан за намирење свих основних животних потреба, а не само за пуко преживљавање", нагласио је Баковић Јаџић.

"Плата за живот није само лепа жеља, него и обавеза коју је Република Србија преузела ратификацијом међународних конвенција", јасан је портпарол Солидарности.

На опаску да је термин радничка класа постао анахрон, он је сигуран да "радничка класа никада није престала да постоји, само се о њој данас мање и другачије говори", па се "уместо радништва, пласира наратив о предузетништву, као да баш сви можемо и треба да будемо предузетници и предузетнице".

"Заправо, како год се звали", објаснио је, "радничку класу чинимо сви ми који живимо од плате до плате, који се задужујемо и одлажемо елементарне потребе када нам се поквари нешто у кући".

"То је велика већина људи у овом друштву, и раднице и радници у фабрикама и рудницима, касирке, васпитачице у вртићима и предузетнице којима се ускраћује право на породиљско одсуство и запослени преко мобилних апликација које њихови послодавци називају 'партнерима и новинарке и новинари који немају плате које би им гарантовале независност у раду и многи други", разјаснио је Баковић Јаџић.

ФОТО: Медија Центар Београд

(Бета, 30.04.2023)