Репортери без граница: Србија једина у региону пала по индексу слободе медија, остали на Балкану напредују

Све земље Балкана су напредовале на листи у односу на прошлогодишњи извештај док се Србија једина вратила близу места на ком је била у периоду од 2019. до 2021.

BBC News 03.05.2023

Прошлогодишњи успон Србије на листи Репортера без граница је био кратког даха.

Србија је пала 12 места у односу на 2022. и сада је 91. земља на свету по индексу слободе медија.

„Иако је правни оквир чврст, новинари трпе политички притисак, а кривична дела против њих остају некажњена.

„Награђивано, квалитетно новинарство, којим се истражују криминал и корупција, заробљено је између необузданих лажних вести и пропаганде&qуот;, наводи се у извештају Репортера без граница.

Све земље Балкана су напредовале на листи у односу на прошлогодишњи извештај док се Србија једина вратила близу места на ком је провела период од 2019. до 2021.

Репортери без граница су међународна непрофитна организација која од 2002. године објављује индекс слободе медија у државама широм света.

Србија је овако ниско место по индексу слободе медија почела да бележи тек од 2019. године када је заузела 90. позицију.

Најлошије је оцењена 2020. и 2021. када је две године заредом провела на 93. месту.

Најбоље се котирала 2014. када је била на 54. месту.

Из Удружења новинара Србије наводе да је број претњи и напада на новинаре у Србији удвостручен у односу на 2021.

Синдикат новинара Србије издваја економску ситуацију и истиче да чак 90 одсто новинара у Србији има плате мање од просека.

Од земаља региона, на листи најбоље место заузима Северна Македонија (38).

Црна Гора је прати у стопу (39), а следе Хрватска (42), Словенија (50), Румунија (53), Косово (56), Босна и Херцеговина (64), Бугарска (71) и Албанија (96).

Притисци и издељено тржиште

У извештају се наводи да је у Србији регистровано више од 2.500 медија, али да је тржиште веома подељено.

Истичу да награђивани истраживачки текстови имају ограничену публику зато што се објављују само на интернету и на неколико независних медија.

Високо у извештају се нашла и информација да је руски медиј РТ, претходно Раша тудеј (Руссиа Тодаи), покренуо сајт на српском језику у новембру 2022. и најавио оснивање телевизије.

Претходно је забрањен у Европској унији у оквиру санкција уведених Русији због инвазије на Украјину.

Додаје се да су у изузетно поларизованој политичкој клими, новинари често изложени притисцима власти.

„Ни политичари ни институције, међу њима и Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), сачињено углавном од појединаца које је именовала влада, нису били вољни да поправе ситуацију.

„Такође, новинари који су критични према владајућој странци имају ограничен приступ интервјуима са представницима владе и јавним информацијама&qуот;, наводи се.

'Добри закони у лошем окружењу'

Репортери без граница истичу да Србија има неке од најнапреднијих медијских закона, а да је слобода изражавања загарантована Уставом.

„Међутим, новинари често раде у окружењу које их ограничава и практикују самоцензуру.

„Закони којима је прописано како би тужиоци и полиција требало да реагују када су новинари нападнути су довели до позитивних резултата, али правосуђе тек треба да докаже независност и делотворност у заштити слободе штампе&qуот;, истиче се.

Утицај власти на приступ медијима

Већина медија приходе остварује од реклама и нетранспарентних јавних субвенција, наводи се.

Додаје се да власт у великој мери контролише приступ и једном и другом извору прихода.

Репортере без граница брине и концентрација медија, односно да државни Телеком Србија и приватна компанија СББ воде битку око публике.

Угрожена безбедност новинара

Иако се виде напори да се побољша безбедност новинара, а да кривична дела против њих буду процесуирана, у извештају се наводи да се новинари у Србији још не осећају сигурно.

„То је поткрепљено чињеницом да многи озбиљни напади на новинаре остају неразрешени, као што је убиство Славка Ћурувије 1999. године&qуот;, истиче се у извештају.

Удружење новинара Србије је ипак навело да је охрабрујуће то што је по првостепеној пресуди у поновљеном поступку за паљење куће Милана Јовановића, новинара портала Жиг инфо, бивши председник Општине Гроцка осуђен на пет година затвора.

Репортери без граница додају да су новинарке угрожене због извештавања и на основу пола, а да десничарске групе нападају медије који позитивно извештавају о избеглицама и мигрантима.

Раст у региону

Северна Македонија и Црна Гора могу да се похвале најбољим резултатом међу земљама Балкана, а уједно и највећим напретком на листи, за око 20 места.

Све балканске земље су напредовале за бар неколико места, док је Србија једина назадовала.

Албанија се тренутно котира на најнижем месту од свих балканских земаља и налази се на 96. месту.

Светски дан слободе медија

Тачно 30 година је прошло од обележавања првог Светског дана слободе медија, 1993. године.

Из Уједињених нација наводе да је забележен значајан напредак ка достизању медијских слобода и слободе изражавања широм света.

Покретање независних медија у све већем броју у многим земљама и успон дигиталних технологија омогућили су слободан проток информација, додају.

„Међутим, слобода медија, безбедност новинара и слобода изражавања су све више на удару, што утиче на остваривање других људских права&qуот;, истичу.

Право на слободу изражавања загарантовано је чланом 19 Универзалне декларације о људским правима.

Ко су Репортери без граница

Репортери без граница су, како наводе на сајту, независна невладина организација са консултативним статусом у Уједињеним нацијама, УНЕСКО-у, Савету Европе и Међународној организацији франкофоније.

Тренутно прате индекс слободе медија у 180 земаља.

Норвешка је годинама на првом месту листе, док последње заузима Северна Кореја.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.03.2023)