Репортери без граница: Србија бележи највећи пад у региону ЕУ и Балкана на листи медијских слобода
Србија је забележила највећи пад у региону Европске уније (ЕУ) и Балкана, за 12 поена, на листи медијских слобода коју је данас објавила организација Репортери без граница (РСФ) у годишњем извештају за 2023. годину.
У Србији, која се налази на 91. месту од укупно 180 рангираних земаља, "провладини медији шире руску пропаганду", наводи се у извештају који истиче да је слобода штампе у Европи у сенци рата у Украјини.
"Награђивано, квалитетно новинарство, којим се истражују криминал и корупција, ухваћено је између веома раширених лажних вести и пропаганде. Док је правни оквир солидан, новинарима прете политички притисци и некажњивост кривичних дела почињених над њима", наводи се у делу извештаја о Србији.
РСФ оцењује да је медијско тржиште у Србији веома фрагментирано са више од 2.500 регистрованих медија, међу којима су, како наводи, најутицајнији јавни сервис РТС и независна телевизијска мрежа Н1, као и неколико таблоида.
"Награђивани истраживачки чланци имају ограничену публику јер се објављују једино онлајн и у неколико независних медија", наводи се у извештају.
Подсећа се и да је руски пропагандни телевизијски канал РТ у новембру 2022. објавио да покреће портал на српском језику, иако га је ЕУ забранила у оквиру санкција уведених због руског напада на Украјину.
У извештају се оцењује да су новинари у "високо поларизованој политичкој клими" редовно изложени политичким нападима које подстичу чланови владајуће елите, а које појачавају одређене националне телевизије.
"Ни политичари ни институције, укључујући Региулаторно тело за електронске медије (РЕМ), које чине углавном појединци које је именовала влада, нису били вољни да поправе ситуацију. Поред тога, новинари који критикују владајућу партију имају ограничен приступ интервјуима са представницима власти и јавним информацијама", пише у извештају.
Оцењујући да Србија има неке од најнапреднијих закона у области медија, РСФ наводи да новинари често раде у рестриктивном окружењу, укључујући аутоцензуру.
Уредбе којима се прописује како тужилаштво и полиција треба да реагују на нападе на новинаре довели су до позитивних резултата у неким случајевима али, наводи РСФ, правосуђе тек треба да докаже своју независност и ефикасност у заштити слободе штампе.
РСФ даље наводи да већина медија у Србији остварује приходе од реклама и нетранспарентних јавних субвенција, а приступ и једном и другом "у великој мери контролише владајућа елита и предмет су пристрасности објављивања".
Концентрација медија је други проблем који истиче РСФ, посебно указујући на "битку око приступа, програма и корисника" коју воде државни Телеком Србија и приватна компанија СББ.
У извештају се додаје да су новинарке и даље мета напада и због свог извештавања и због пола, а да десничарске групе нападају медије који позитивно извештавају о избеглицама и мигрантима.
"Иако су учињени напори да се побољша безбедност новинара и борба против некажњивости злочина над њима, у виду две радне групе и увођења СОС линије за медије, српски новинари су и даље далеко од тога да се осећају заштићеним", наводи РСФ, додајући да је то појачано чињеницом да су многи озбиљни напади на новинаре остали нерешени, као што је убиство Славка Ћурувије.
Од других земаља региона, испред Србије су Северна Македонија (38), Црна Гора (39), Косово (56) и БиХ (64), као и Хрватска (42) и Словенија (50), а једино је Албанија лошије рангирана (96).
Према извештају о Светском индексу медијске слободе, који оцењује у каквој средини раде новинари у 180 земаља и територија, а који излази на Дан слободе медија, ситуација је "јако лоша" у 31 земљи, "лоша" у 42, "проблематична" у 55, а "добра" или "прилично добра" у 52 државе.
Средина у којој раде новинари је лоша за седам од 10 земаља, а задовољавајућа за једну од три, наводи се у извештају.
Најбоље у извештају су рангиране нордијске земље, с тим да је Ирска на другом месту. Прва је Норвешка, следе Данска (3), Шведска (4) и Финска (5).
Последња три места заузимају Вијетнам (178), Кина (179) и Северна Кореја (180).
Терен је био повољан за пораст пропаганде Русије која је пала за девет места у односу на прошлу годину, на 164.
Москва је у рекордном року успоставила нови медијски арсенал посвец́ен ширењу поруке Кремља на окупираним територијама у јужној Украјини, док се јаче него икада обрачунава са последњим преосталим независним руским медијима, који су забрањени, блокирани или проглашени "страним агентима", наводи се у извештају РСФ.
"Рат у Украјини је утицао и на западну Европу, која се понекад бори да нађе равнотежу између безбедности и слободе", оцењује РСФ, додајући да је неколико земаља ограничило рад новинара под изговором "националне безбедности".
Као један од примера наведена је Грчка, где је шпијунирање новинара представљало "највеће кршење слободе штампе у ЕУ 2022. године и што објашњава зашто је Грчка најниже рангирана међу земљама ЕУ".
Мада су Финска и Шведска међу пет најбоље оцењених земаља, РСФ подсећа да су у Финској два новинара осуђена због откривања државних тајни, а да је Шведска донела нови закон којим се угрожава поверљивост новинарских извора.
У извештају се наводи и да се Пољска (57) попела за девет места на овогодишњој листи, Француска (24) за два, док је Немачка (21), где је забележен рекордан број случајева насиља против новинара и њихових хапшења, пала за пет места.
Ипак, Европа, посебно ЕУ, регион је где је новинарима најлакше да раде, оценио је РСФ.
(Бета, 03.05.2023)
