„Мајка је с вајбер групе сазнала да јој дете није живо, а ја сам стајао поред ње у том тренутку: Никад ништа тужније и страшније нисам доживео“

Минути су пролазили споро као вечност. Од осам ујутру до два поподне стајали смо с родитељима ученика, који су пред школом молили полицију и било кога ко се појави на улазу, на капији, да им кажу како су им деца и где се налазе, али никакве информације нису добијали, а онда је једна мајка погледала у телефон и са вајбер групе сазнала да њено дете није више живо. Никад ништа тужније и страшније нисмо доживели, причају за Нова.рс наше колеге Жана Булајић и Ђура