Oskar Davičo: Pijanstvo

Pio sam mleko, na dim je mirisalo, na rublje plavo, na stope po ledini, na različak i zrak koji je disalo nebo i kim i čovek u dolini. Bilo je snažan jablan. U njemu su dahtale jele oznojene. Mirisalo je belo na ptice pevačice, na sneg u vrtačama kog nisu odnele ni kiše, ni beli vetar, ni lude kresnice. Bilo je toplo kao sunce, kao disanje, kao krilo… Puno sam se smejao kad sam ga pio. Seo sam na kamen i tako mi je bilo… ni da sam se od mleka do zemlje opio.