У Сремским Карловцима, манастиру Крушедол и Панчеву обележено 175 година од Мајске скупштине

У Сремским Карловцима, манастиру Крушедол и Панчеву данас је обележена 175. годишњица "Мајске скупштине" на којој је 1848. у Сремским Карловцима, проглашена "Српска Војводина", као аутономна српска јединица на простору тадашње Аустроугарске.

На тој скупштини су истакнути захтеви Срба у Аустрији, односно на простору јужне Угарске, за аутономни политички и културни развој, поодсетила је Покрајинска влада.

Тада проглашена "Српска Војводина" обухватала је Срем, Војну границу у Срему, Барању и Бачку с Бечејским и Шајкашким округом, и Банат са Војном границом, укључујући и Великокикиндски дистрикт.

"То је био изузетно важан тренутак у историји српског народа, који му је донео прве званичне представнике у тадашњој Аустроугарској монархији - митрополот Јосиф Рајачић је тада проглашен за патријарха, а граничарски пуковник Стеван Шупљикац за српског војводу", наведено је у саопштењу.

Потпредседник Покрајинске владе Бранко Ћурчић и покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић положили су, у име Покрајинске владе, венац на гроб војводе Шупљикца у манастиру Крушедол.

Венац је положен и код спомен-плоче на згради Магистрата у Сремским Карловцима, посвећене проглашењу "Српске Војводине".

На споменик војводи Шупљикцу у Панчеву венац је, у име Покрајинске владе, положио покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Александар Софић.

У име Владе Србије, венце на гроб војводе Шупљикца у манастиру Крушедол, као и код Спомен плоче о проглашењу Српске Војводине на згради Магистрата у Сремским Карловцима је положио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић.

Он је изјавио да је српски народ тада уздигао свога митрополита у ранг патријарха, изабрао првог војводу, као свог врховног поглавара световне власти и донео одлуке којима је формирао органе власти на територији Српске Војводине и тиме у тадашњој Хабзбуршкој, а потом Аустроугарској монархији поставио темеље свом политичком деловању у областима које се углавном подударају са простором данашње АП Војводине.

"Та борба за политичку еманципацију, али и обједињавање са Књажевином, потом и Краљевином Србијом, трајала је дугих седам деценија, а окончана Великом народном скупштином у Новом Саду 1918. године", казао је Селаковић, пренело је његово министарство у саопштењу.На иницијативу Покрајинске владе, Скупштина АП Војводине је пре пет година донела одлуку да се годишњица "Мајске скупштине" обележава 15. маја што је датум од покрајинског значаја.Остале фотографије уз текст

(Бета, 15.05.2023)