Đački rastanak – mogu li se zločin i tuga u knjižice upisati
RTS 17.05.2023
"Jeste li vi majka? Vidite, ja više nisam... Znate li zašto? Jer sam izgubila oba oka, moja dva deteta, oba za noć. U sekundi...“ sav bol se slio u jauk majke iz Dubone, jedne od onih kojima je komšija dželat ubio decu. Neizlečiv je, najveći bol majki, očeva, braće i sestara koji su u sekundi u danu ranije izgubili decu, svoje najmilije u masakru u školi na Vračaru. Više nisu majke, više nisu očevi svojoj ubijenoj deci.
Majka se danas postaje slobodnom voljom. Kada žena postane majka, ko se to usuđuje da joj ubije dete, da joj oduzme vid, iščupa srce, rani zauvek dušu. I oni su deca majki i očeva. Jedan dečak je ubio drugove u školi, a drugi - momak ubio je drugu decu, devojke i momke u Duboni i Malom Orašju. Deca nam plaču, a roditelji jauču. Nećemo se dugo oporaviti od tragedija, jer tu nije kraj. Đavo ne miruje, umesto ljubiti, neki bi svakodnevno hteli još ubiti i na staro zlo
