Шоле: Вучић никад није негирао да је споразум из Охрида правно обавезујући
Саветник америчког државног секретара Дерек Шоле (Дерецк Цхоллет) изјавио је данас у Вашингтону да је договор Београда и Приштине из Охрида правно обавезујући за све стране и да то признаје и председник Србије Александар Вучић.
"Договор сматрамо правно обавезујуц́им, то смо рекли Вучиц́у и он то никада није негирао", рекао је Шоле пред Спољнополитичким одбором америчког Сената, током претреса посвећеног политици САД према Западном Балкану.
На претресу, на којем је сведочио и специјални амерички изасланик за Западни Балкан Габријел Ескобар, Шоле је казао да су односи Косова и Србије крхки, без обзира на постизање договора у Охриду, и указао да је неопходна "политичка храброст" за испуњење свих обавеза, преноси Радио Слободна Европа.
Шоле је рекао и да су САД, док настављају да подржавају Косово, "предане и продубљивању партнерства са Србијом и развоју тешњих веза са њеним грађанима", наводи Глас Америке.
"Желим да нагласим да то радимо широм отворених очију. Србија се суочава са бројним изазовима, од корупције до дезинформација које подстиче Русија. Наша заједничка историја је веома компликована и однос није лак, али је у нашем интересу да помогнемо Србији да оствари пуни потенцијал и приближи се евроатланткој заједнци и САД", казао је Шоле.
Председавајући Спољнополитичког одбора Сената Боб Мендез, из Демократске странке, указао је на изјаву председника Србије да неће испоштовати све елементе договора из Охрида и оценио да се ради о "шаблону, где Вучић говори једну ствар да умири западне лидере, а друге ствари говори српском народу, путем контролисаних медија".
"Коришћењем информационог простора и гушењем цивилног друштва, председник Вучић наставља да прихвата националистичке српске наративе и да негује визију 'српског света'", рекао је Мендез.
Мендез је навео и да се Вучић хвалио блиским везама са председником Русије Владимиром Путином, да је путовао у Москву на разговоре о трговини, и да одбија да се придружи европским партнерима у увођењу санкција Русији.
Шоле је, међутим, подсетио да се Србија у неким аспектима усагласила са европском и западном политиком у односу на Русију и Украјину.
"Иако се Србија није придружила санкцијама, а јасно смо ставили до знања да је у том случају тешко видети како ће одмаћи у процесу евроинтеграција, јесте се ускладила у смислу критиковања и осуда Русије и њене инвазије на Украјину, кроз гласања у УН. Србија је осудила анексију Крима, помагала Украјини у домену избеглица и критичне инфраструктуре и слала хуманитарну помоћ, али и даље мора да се усклади са европским санкцијама Русији", казао је Шоле.
Мендез је критиковао међународну заједницу, рекавши да види притисак на Косово да формира Заједницу општина са српском већином (ЗСО) и "мали или никакав притисак на Београд".
"Не видим притисак на лидера (Вучића) кога је Њујорк тајмс повезао са криминалним бандама", казао је Мендез, алудирајући на текст њујоршког листа од 3. маја о везама организованих криминалних група са српским државним врхом.
Упитан од Мендеза о "веома оптужујућем" тексту Њујорк тајмса о Вучићу, Шоле је рекао да администрација верује да је извештавање тог листа "кредибилно", али да не може да говори о детаљима из чланка.
Мендез је затим питао Шолеа да ли се Србија може сматрати кредибилним партнером, имајући у виду обелодањене податке.
"То морамо да тестирамо. Очи су нам отворене, позивамо председника Вучића и његове колеге на одговорност у погледу корупције и других активности", одговорио је Шоле.
Додао је да је свестан да свуда у региону има корупције и да је она главна препрека интеграцијама Западног Балкана.
"Увели смо санкције многим људима у региону, и то не само у једном делу, него по целом региону где се корупција појављује", навео је Шоле.
Поводом формирања ЗСО, Шоле је рекао да оно треба да буде у складу са Уставом Косова и одлукама Уставног суда у Приштини, и додао да би косовски Срби били мање везани за Србију када би до тога дошло.
"Били смо врло јасни да нец́емо прихватити нити подржати било шта што личи на Републику Српску", истакао је Шоле.
Ескобар, који је и заменик помоћника америчког државног секретара, рекао је да је формирање ЗСО обавеза коју Приштина треба да испуни, али је указао да тиме неће бити поткопана функционалност Косова.
"Ми смо више пута говорили Косову да ц́емо им помоц́и да (Заједницу) обликују у нешто што је европски модел који не нарушава суверенитет или уставну структуру земље, или њену функционалност", казао је Ескобар.
Додао је да ЗСО "не види као уступак Србији", већ као "начин да Косово прихвати оне грађане који живе на Косову, који су грађани Косова, да могу да приступе владиним услугама".
Ескобар је рекао и да САД раде са европским партнерима и савезницима како би врата евроатлантских установа за Западни Балкан била отворена, а пут у ЕУ сигуран и реалан.
"Истовремено, земље Западног Балкана морају да примене неопходне реформе да би се квалификовале за то чланство. Помажемо им да изграде капацитете да се боре са корупцијом и дезинформацијама, који чине регион погодним за малигне утицаје, и да решавају тензије које прете регионалној стабилности и интеграцијама. Највећа препрека одржавању мира и просперитета на Западном Балкану су односи Србије и Косова", навео је Ескобар.
Он је казао и да неуспех у дијалогу Београду и Приштине "омогућава Русији да ремети стратешки пут Србије према евроинтеграцијама, које српски народ јако жели, а САД снажно подржавају".
И Шоле и Ескобар су потврдили подршку иницијативи Отворени Балкан, оценивши је добром приликом за интеграцију региона.
Ескобар је, међутим, појаснио да ће САД подржати Отворени Балкан једино ако сви ентитети са Западног Балкана, укључујући Косово, буду имали равноправно учешће.
"Наш услов за подршку Отвореном Балкану је да буде отворен за све њих пођеднако као за пуноправне чланице. То ц́е захтевати од Србије да прихвати Косово као пуноправну чланицу. Дакле, за нас је ово прилика да створимо још већу интеграцију Косова у регион. У супротном, нец́емо је подржати", рекао је Ескобар.
На претресу је било речи и о Босни и Херцеговини, а Ескобар је изразио забринутост због "упорног, сецесионистичког и антидемократског деловања" председника Републике Српске Милорада Додика.
"Радиц́емо на томе да одвратимо Додика од фактичког одвајања и да ограничимо ресурсе за финансирање његових подела. САД ц́е наставити да уводе санкције свима у региону који угрожавају или подривају институције Босне и Херцеговине или Дејтонски мировни споразум", рекао је Ескобар.
Кад је реч о Црној Гори, Ескобар је ту земљу описао као "једну од светлих тачака у региону".
"Видимо обновљени замах да се оствари њена европска будућност. Недавни председнички избори одржани су без проблема. Успостављен је кворум у Уставном суду. Црногорски лидери сада морају да раде на томе да попуне преостало упражњено место у Уставном суду и именују остале кључне судске позиције", казао је Ескобар.
Ескобар је изразио наду да ће 11. јуна бити одржани слободни и фер парламентарни избори и да ће новоизабрани лидери брзо спровести реформе неопходне за напредак у евроинтеграцијама.
Сенатор Републиканске странке Пит Рикетс питао је о руском утицају у Црној Гори, и о новоизабраном председнику Јакову Милатовићу и шта треба урадити да се Црна Гора више помери ка Европској унији, а даље од Русије.
Шоле је одговорио да је Покрет Европа сад, који је кандидовао Милатовића, "веома енергичан" после његове убедљиве победе на изборима, и изразио наду да ће бити очувана европска оријентација земље.
"У јуну се одржавају парламентарни избори на којима ће бити изабрана нова влада. Примењују се санкције против Русије од 2014. године, од њене почетне инвазије на Украјину, и Милатовић је обећао да ће то наставити и ићи у корак са осталим ЕУ санкцијама", рекао је Шоле.
Он је позвао ново црногорско руководство да се фокусира на реформе, посебно оне које се односе на јачање владавине права и борбу против корупције и организованог криминала.
(Бета, 18.05.2023)
