Екологија: Шта је „смећологија“ и како да препознамо обрасце у људском отпаду

Висећи над канализационом баром, на крају блажено дугачке дршке, виси мала рибарска мрежица.

Балтиморски радник градске чистоће који витла овим инструментом поринуо га је нежно у смрдљиво блато и упецао са површине жељени улов - један искоришћени кондом.

Крајем осамдесетих, у време врхунца епидемије сиде у САД, тим здравствених стручњака желео је да прати да ли људи слушају савет за упражњавање безбедног секса.

И тако су почели да броје кондоме пуштене у канализацију, који су се појављивали у погонима за обраду отпадних вода.

• Проналазачи из Србије шаљу стиропор у историју
• О смећу, сплавовима и загађењу: Када ће Сава и Дунав у Београду бити чисти
• Где рециклирати у Србији: Срдина јединствена мапа рециклаже

Почетком 1988. године, радници су проналазили између 200 и 400 комада сваки дан.

„То свакако није веома пријатан посао, али је важан&qуот;, изјавио је један супервизор за надзор сиде из локалног министарства здравља за Асошијејтед прес у оно време.

Званичници у другим земљама од тада су користили исти метод.

Радници канализације у Есватинију (раније Свазиленд) су 2006. године проценили да је употреба кондома скочила за 50 одсто.

Приметили су како су профилаксе праве величине да се заглаве у другом сету филтера у погонима за обраду отпадних вода, тако омогућујући да буду уредно пребројани.

Скок употребе кондома примећен је и у Замбији 2015, кад су хиљаде њих запушили канализацију у главном граду.

Смеће једне особе, чак и у његовом најгнуснијем облику, представља користан податак за неку другу.

Смеће, било да је пуштено низ воду, бачено или рециклирано, са собом носи обиље информација о одлукама и понашању људи, које често не можете да добијете нигде другде.

Они који се усуде да просеју овај људски крш познати су као „смећолози&qуот;, а њихови напори су нам помогли да схватимо све, од здравља људи и њиховог избора хране до закулисаних радњи тајновитих политичких режима.

Има нечег освежавајуће директног у вези са проучавањем ђубрета, каже антрополог Томас Хајленд Ериксен са Универзитета у Ослу.

„Оно нам пружа веома директан и веома привилегован увид у то како људи стварно живе&qуот;, каже он.

Израз „смећологија&qуот; (гарбологи) сковао је амерички писац и активиста почетком седамдесетих, али је антрополог Вилијам Ретџе био тај који је неколико година касније „смећологију&qуот; дигао на научни ниво.

У данас славној студији званој Тусонски смећарски пројекат, Ретџе и његове колеге су претраживали депоније, ископавајући и категоришући велике гомиле отпада које су бацали становници Тусона, у америчкој савезној држави Аризона.

Он је такође упоредио садржаје канта за смеће добровољних појединаца са оним што су сами тврдили у вези са властитим навикама у храни и пићу у упитницима - само да би открио да су људи очигледно умањивали количину брзе хране и алкохола који конзумирају.

У наредним деценијама, смећологија је помагала и политичим истраживачима и историчарима кад су званични извори информација били непостојећи или неприступачни.

У 1990-тим и 2000-тим годинама, шачица истраживача схватила је да би могли да расветле историју кинеске Културне револуције копајући по гомилама отпадног папира који су бацали локална домаћинства или званичници.

Џереми Браун, историчар са Универзитета Сајмон Фрејзер у Канади, био је један од тих истраживача.

Незадовољан због ограниченог приступа званичним архивама који му је био одобрен, сваког викенда би одлазио на бувљаке у Тијанђину и ловио по огромним количинама бачених докумената повезаних у бале за брзу продају.

Чим су продавци на бувљацима сазнали какве ствари тражи, прекопавали би гомиле смећа у потрази за њима.

Захваљујући напорима ових предузетника, Браун је успевао да дође до папира који су показивали да су депортације људи из урбаних у руралне крајеве организовале локалне власти, на пример.

„Било је то велико откриће које не би било могуће без бувљака, без тих ствари које су биле осуђене на уништење&qуот;, каже он.

У скорије време, смећологија је помогла другима који су желели да завире у још затворенију и енигматичнију земљу: Северну Кореју.

У фебруару 2022, Гардијан је известио о истраживању у ком је професор из Јужне Кореје сакупио више од 1.400 севернокорејских амбалажа производа који су испливали дуж јужнокорејске обале.

Да све буде интригантније, скорашњи омотачи били су разнобојни и софистицирани, наговештавајући суптилне културолошке промене у земљи у којој је свакодневни живот изузетно спутаван.

За то време, у Пољској, археолог Грегорз Кјаршис са Универзитета у Шћећину просејао је отпад око шачице напуштених совјетских база са тактичким нуклеарним наоружањем, у нади да ће стећи увиде у тајновите активности које су се тамо одвијале.

Он каже да су му технике очитавања на даљину, као што су фотографисање из ваздуха и скенирање ласером, као и сателитски снимци из шездесетих и седамдесетих са којих је скинута ознака строго поверљиво, помогли да проучи неке од тих локација.

Али претражујући смеће које је пронашао у тим бившим базама, успео је да изгради слику о томе како је тачно изгледао живот људи који су некада ту живели.

Пронађени отпад је био изузетно домаћински.

Бријачи, кармини, маскаре и искоришћене кесе са млеком у праху били су у изобиљу, баш као и дечје играчке, будући да су на тим местима живеле и породице војника.

Занимљиво је да је пронашао релативно скупе играчке као што су лего коцке, које нису биле доступне јавности током комунистичке ере у Пољској.

„Чини се да су совјетски официри имали известан приступ страним валутама&qуот;, каже он.

Отпад, иако врло брзо заборављен од оних који га направе, неизбежно служи као донекле оронули израз друштва.

Лејла Паполи-Јазди, археолошкиња са Универзитета Линеус у Шведској, послужила се смећологијом да би боље разумела демографију људи који живе у главном граду Ирана Техерану.

Претражујући смеће из домаћинстава, бачено у контејнере на уличним ћошковима града, успевала је да одреди јасне разлике између четврти.

Пронађено је прегршт доказа о злоупотреби дрога у четвртима са ниским примањима, на пример.

А у једној области, она и њен тим били су изненађени кад су пронашли необичну количину новинске хартије у кесама за смеће које су претражили.

Испоставило се да се последњих година променило локално становништво и сада га је заступала група несрећних средњекласних појединаца, који су били склонији читању новина од становника ниже класе.

„Нови станари, углавном незапослене образоване особе, били су наставници, незапослени радници и пропали бизнисмени који су изгубили могућност да изнајмљују станове у скупљим четвртима због економске кризе из последње деценије&qуот;, написала је Паполи-Јазди у студији из 2021. године која је описала њен рад.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Комерцијални отпад

Паралелно са овим академским студијама, смећологија је постала атрактивна алатка за компаније.

Седамдесетих година прошлог века, бренд јогурта по имену Ски био је популаран у Великој Британији, али се сусрео са конкуренцијом у виду ривалских брендова као што су Прајз и Кол Кантри.

Стивен Лог, бизнисмен који је некада радио као виши менаџер производа у Скију, присећа се како је његова компанија ангажовала фирму по имену Ревизије Велике Британије (АГБ), која је водила „ревизију контејнера&qуот; из хиљада домаћинстава.

Људи су плаћани да смештају амбалажу разних кућанских производа, укључујући јогурт, у посебни контејнер када их бацају.

Аналитичари су редовно сакупљали и пребројавали садржај тих канти да би видели који брендови пролазе боље од других.

„Све је то било врло легално&qуот;, каже Лог.

Чињеница да су људи били свесни да се њихов отпад проучава можда их је натерала да буду селективнији поводом тога шта стављају у засебне контејнере напомиње он - али можда је ефекат овога слабио како је време пролазило.

У сваком случају, Лог је добио податке које је желео.

„Видели смо да Скију добро иде&qуот;, присећа се он.

Праћење шта људи купују постало је много лакше са успоном баркодова и лојалти картица, које омогућују малопродаји да забележи сваки продати производ.

Онлајн куповина нуди још детаљније податке.

Али за људе у маркетингу, смећологија и даље поседује извесну атрактивну дозу прљавости.

Дата Дамрон-Мартинез, пензионисана ванредна професорка маркетинга са Трумановог државног универзитета у Мисурију, каже да је, радећи као консултанткиња, повремено предлагала фирмама да користе смећологију као облик опсервационог истраживања ако желе да сазнају нешто више о трендовима потрошње у оквиру циљне популације.

Она и њена колегиница Кетрин Џексон такође су користиле смећологију као алат на предавањима, када би студенти доносили корпе за смеће из својих соба.

Други студенти, који нису знали коме то смеће припада, потом би га пробирали и покушавали да одреде каква особа је бацила те конкретне ствари.

Дамрон-Мартинез каже да је била константно изненађена колико је много овај процес умео да открије.

Она се присећа случаја када је девојка једног субјекта додала властито смеће у канту без његовог знања.

„Студенти су га извукли и рекли: 'Ово мора да је смеће двоје људи, а ево и због чега'&qуот;, присећа се Дамрон-Мартинез.

Али пребирање по смећу у покушају да стекнете конкурентску предност на тржишту не доноси увек добар имиџ.

Компанија Проктор и Гембл је 2001. обуставила пројекат „копања по смећу&qуот; преко ког су желели да дођу до информација о ривалској компанија за негу косе Унилевер.

Иако је Проктор и Гембл инсистирао да није прекршио никакав званични закон, фирма је ипак признала да се та активност налазила „изван граница наше строге политике сакупљања информација о конкурентским фирмама&qуот;.

Има нечег узнемирујућег у вези са смећологијом и мимо самог наговештаја шпијунирања других људи.

Оно скреће пажњу на пуку количину отпада који је тамо негде и чека да буде ископан или просто убран и анализиран.

Антрополог Ериксен тврди да су гигантске хрпе отпада које сада затрпавају нашу планету симптоми онога што он назива „прегрејаним модернизмом&qуот;.

„Дошло је до убрзања свега&qуот;, објашњава он - од трговине до отпада.

„Има нечега у начину на који се управља глобалном цивилизацијом - или се не управља - што нам показује да има много ствари које су се отргле контроли.&qуот;

Чињеница је да забитије и традиционалније заједнице понекад производе значајно мање отпада.

Студија Ен Мари Вулф из 2003, извршне директорке Еколошког истраживачког института Сонора у Тусону, у Аризони, и њених колега анализирала је смеће која баца индијанско племе Тохоно Одхам.

Истраживачи су открили да оно износи мање од трећине чврстог отпада, по особи дневно, од америчког просека.

Такође је садржало много мање опасног материјала него што је уобичајено у другим деловима земље.

• Шта је рецикломат и на који начин претвара отпад у кредит за превоз
• Шта се дешава кад се рецикломат напуни
• Зашто се у Србији баца толико хране и како се то може решити

Неко ко се засигурно сусрео са свеприсутношћу и токсичношћу отпада у нашим срединама је антрополог здравља Џеремаја Мок са Калифорнијског универзитета у Сан Франциску.

Он чак није морао ни да копа по нечијој канти.

Просто је само шетао по паркинзима испред школа, сакупљајући опушке од цигарета и вејперске подове.

„На моје изненађење, врло брзо сам почео свуда да проналазим Јулове подове и Јулове кепове&qуот;, каже он, говорећи о бренду производа за електронске цигарете.

Студија из 2019. описала је како на ове пропратне материјале одлази око петине смећа везаног за пушење које је он пронашао у 12 калифорнијских средњих школа.

Мок се присећа да је доносио кесе са отпадом који је сакупио на градске седнице како би локални законодавци могли у то лично да се увере.

Док су прослеђивали кесе једни другима, мирис вејп течности излазио је из њих, присећа се он.

„Било им је буквално опипљиво, погледали су у то и били ужаснути оним што су видели&qуот;, каже Мок.

Многе локалне јурисдикције у Калифорнији су 2019. забранили продају Јула и других вејперских производа.

Моково истраживање се наставља и он каже да је и даље забринут количином смећа у вези са пушењем које проналази, нарочито кад се има у виду колико штетно оно уме да буде.

Опушци цигарета могу да садрже токсичне хемикалије укључујући формалдехид, арсеник и олово.

„Кад погледате хиљаде, десетине хиљада, примерака смећа које смо пронашли, то постаје истински шокантно&qуот;, каже он.

„Зато што је оно напросто свуда.&qуот;

Људи сада испуњавају смећем чак и виртуелне просторе.

Џаред Хансен, докторки кандидат из журналистике и комуникација са Универзитета у Орегону, провео је сате лутајући по онаљн игри Анимал Цроссинг, тражећи ствари које људи бацају - у сајбер простору.

Захваљујући функцији која вам омогућује да истражујете виртуелне градове које су користили други играчи а да им не ометате игру, Хансен је успео да документује артикле из игре које су људи очигледно изгубили или бацили.

„Разбацани међу дрвећем били су докази претходних мисија за хватање пчеле&qуот;, написао је он у студији објављеној прошле године, говорећи о сићушним дигиталним кошницама, између других артикала, које је открио разбацане по воћњаку.

Уопштено гледано, његова открића одражавала су дуге напоре људи у игри Анимал Цроссинг да дођу до дигиталних предмета и напредују у мисијама.

Отпад, редак и повезан са конкретним задацима, указује на штедљиво понашање индустријског друштва, тврди он, додавши да сада другачије посматра одбачене виртуелне предмете, познате и као плен, у другим онлајн играма за више играча.

„Обраћам пажњу на то шта је плен који нико други не жели&qуот;, каже он.

„Зашто он остаје унаоколо нетакнут?&qуот;

Обраћање пажње је ових дана заиста важно кад је у питању отпад зато што га ретко ко уопште примећује.

Смећологија фасцинира због онога што може да нам каже о некој особи или читавом друштву, јесте, али на фундаменталнијем нивоу, то је један од малобројних начина да се ухватимо у коштац са пуком количином и сложеношћу планина отпада које сејемо.

Смећолози спадају у мали број људи који се уопште труде да зароне у ове одбачене, заборављене ризнице.

Они су ти који издвајају време да примете колико смо тога одбацили и запитају се:

„А шта то тачно значи?&qуот;

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.21.2023)