Беба не престаје да плаче, као да осећа нешто... Репортер Ало! у Малом Орашју на крштењу, које после масакра носи малу утеху, али не и заборав
Ало 23.05.2023
Недељно мајско јутро. Путујемо већ километар од нишког аутопта. Никога не срећемо. Нигде живе душе. Центар села. Двоје људи излази из продавнице. Приближавамо се месту чија је слика обишла свет пре две недеље. Малена сеоска црква у малом смедеревском селу. Тако се и зове: Мало Орашје.
Вредни воћари више ни не хају што је киша падала данима и омела их у пољским радовима. У порти цркве окупили су се они који морају. Задатак им је да на први Теодорин рођендан малу принцезу одухове, уведу је у свет православља. А она, као да нешто необјашњиво осећа. Не престаје да плаче. Стари знанци, кума и отац Радомир Бундало, иначе и вероучитељ, дубоко свестан да живот мора да иде даље, срећан је што ће се дете и коначно, у Славу Господа - крстити. Срдачно
