Умро је од туберкулозе, а писао је О љубави и родољубљу: Сви данас певамо његову емину, а ово је животна прича алексе шантића

У свом родном граду је провео највећи део свог живота и песничког стваралаштва. У почетку узори су му били српски писци Војислав Илић и Јован Јовановић Змај, а касније је изградио сопствени песнички израз карактеристичан по елегичним мотивима и родољубивим темама. Написао је и објавио око 800 песама, а неке од њих које се могу сврстати у антологијске су „О класје моје“, „Моја отаџбина“, „Вече на шкољу“, „Емина“. Писао је и драмске текстове и преводио дела са