Избори у Турској: Ердоган после победе запевао присталицама, земља дубоко подељена
Око 64 милиона становника Турске излазило је на изборе два пута у две недеље - после 20 година на власти, Ердоган остаје на челу земље.
Присталице Реџепа Тајипа Ердогана славиле су до дубоко у ноћ након што је дугогодишњи турски председник обезбедио још пет година на власти.
„Читава нација од 85 милиона је победила&qуот;, рекао је Ердоган присталицама испред своје огромне палате у Анкари.
Али његов позив на јединство звучао је неискрено јер је исмевао противника Кемала Килиџдароглуа и критиковао затвореног курдског лидера и ЛГБТ заједницу.
Лидер опозиционог блока Килиџдароглу је признао пораз, али је рекао да су ово били „најнепоштенији избори у последњих неколико година&qуот;.
Ердоган је прогласио победу и пре званичних резултата, када је почело и славље његових присталица.
Једна од првих честитки Ердогану стигла је из Москве, од руског председника Владимира Путина.
- Ердоган добио ветар у леђа: Шта се сада може очекивати од њега
- У фотографијама: Нови Пазар слави победу Ердогана
- Реџеп Тајип Ердоган: Продавац ђеврека који је променио Турску
Опозициони кандидат Килиџдароглу добио је већину у највећим турским градовима - Анкара, Истанбул, Измир - а критиковао је Ердогана да је мобилисао сва средства државе против њега.
Ердоган је победио са нешто више од 52 одсто гласова, на основу скоро потпуних незваничних резултата.
Скоро половина бирачког тела у овој дубоко поларизованој земљи није подржала његову ауторитарну визију Турске.
Килиџдароглу није имао одговор на добро извежбану Ердоганову кампању, мада јесте трку учинио неизвесном, изазвавши Ердоигана у други круг избора што је први пут од 2014.
Али једва да је смањио предност ривала из првог круга, заоставши за више од два милиона гласова.
Ердоганов говор пре више од 300.000 људи
Ердоган је максимално искористио победу, најпре се обративши присталицама на крову аутобуса у највећем турском граду Истанбулу, а када је пао мрак уследило је обраћање на балкону његове палате маси људи у којој је било 320.000 присталица.
Погледајте како је Ердоган запевао присталицама:
„Нисмо само ми победили, победила је Турска&qуот;, изјавио је он, назвавши то једним од најважнијих избора у турској историји.
Пораз противника је исмевао речима „Ћао, ћао, Кемале&qуот; - скандирањем које су прихватиле и његове присталице у Анкари.
Осудио је про-ЛГБТ политику опозиционог савеза, за коју је рекао да је у супротности са његовим усредсређивањем на породичне вредности.
Ресул и Инџи стоје испред палате у Анкари и славе.
„Он је човек нације, развио је војну производњу, инфраструктуру&qуот;, каже Ресул за ББЦ и додаје да је Ердоган јак лидер за цео регион, не само за Турску.
Његове супруга Инци каже да је Турска имала много проблема пре 20 година.
„Ја нисам фанатик, могла сам да гласам и за опозицију да сам мислила да су јаки&qуот;, каже она.
Ердогану су победу честитали и неки европски лидери, међу којима француски председник Емануел Макрон, мађарски премијер Виктор Орбан, председник Србије Александар Вучић.
Противкандидат Килиџдароглу одржао је ватрени говор, осуђујући аутократски режим актуелног председника и изборе које је описао као „нефер&qуот;.
„Знајте да ћемо се супротставити потешкоћама које нас чекају&qуот;, рекао је.
Око 25 милиона грађана Турске гласало је за Килиџдароглуа, на чему им је захвалио уз гласно скандирање публике.
Упркос анкетама које су показивале да је Ердоган у заостатку у првом кругу, он је тада освојио 49,52 одсто, док је Килиџдароглу добио скоро 45 одсто гласова.
Избори су одржани у околностима растуће инфлације и последица које су за собом оставили разорни земљотреси.
- Шта би још пет година Ердоганове владавине значило за Турску
- Шта би председнички избори у Турској могли да значе за остатак света
- Једноставан водич за Ердоганове најтеже изборе досад
За шта се гласало?
Око 64 милиона становника Турске излази на изборе други пут у две недеље.
Председник Турске, Реџеп Тајип Ердоган суочава се са опозиционим ривалом Кемалом Киличдароглуом у другом кругу избора пошто ниједан од њих није добио 50 одсто гласова у првом кругу.
За разлику од претходна два пута када је изабран за председника у првом кругу освајањем више од половине гласова, Ердогану то овог пута није пошло за руком.
Многа истраживања јавног мњења указују да је његов ривал био на путу да победи у првом кругу, али је Ердоган изразити фаворит у другом кругу гласања.
Трошкови живота највеће питање избора
Станарина се у великим градовима утростручила за годину дана, инфлација је достигла највиши ниво од 1998. године, а цене енергената, основних намирница и превоза највише су порасле.
Милиони Турака и даље се боре са последицама разорних земљотреса који су 6. фебруара погодили 11 градова у тој земљи и у којима је страдало десетине хиљада људи.
Влада је претрпела бројне критике због кашњења у спасилачким операцијама после земљотреса, због чега се председник Ердоган касније и извинио.
Влада је повећала јавну потрошњу, обећавајући веће пензије, више стипендије за ученике, кроз неке подстицаје за рачуне за енергију и већи приступ хипотекама са ниским каматама.
Али многе Турке привлаче обећања опозиције да ће смањити Ердоганова извршна председничка овлашћења, тесно изгласана 2017. године, и да ће вратити парламентарни систем.
Још једно важно питање за гласаче је владино поступање са критикама на друштвеним мрежама.
Око 50.000 људи је тужено за „клевету председника&qуот; од када је Ердоган преузео мандат 2014, подаци су Министарства правде.
- Опозиција у Турској се усуђује да сања о поразу Ердогана
- „Доста нам је избеглица у Турској“
- Реџеп Тајип Ердоган: Продавац ђеврека који је променио Турску
Како је протекао први круг?
Пошто су се у недељу 14. маја биралишта затворила, обојица кандидата су тврдили да су на путу до победе, али обе стране су такође подносиле жалбе изборним телима поводом наводних нерегуларности.
То је одложило коначне резултате до наредног јутра.
Опозициона партија - Републиканска народна партија (ЦХП) - поднела је жалбе због наводног лошег бројања хиљада изборних кутија и за председничке и за парламентарне изборе.
Међународна мониторинг група ОЕБС указала је на неколико пропуста на изборима, истичући да Ердоган и владајуће странке имају „неправедну предност&qуот;.
У недељу увече, Ердоган је рекао присталицама Странке правде и развоја (АК) да верује да ће победити у другом кругу.
Опозициони лидер Кемал Килиџдароглу такође се обратио присталицама те ноћи и обећао победу у другом кругу.
Изборне анкете су предвиђале да ће Килиџдароглу бити бољи у првом кругу, због чега су његови гласачи на крају били разочарани.
Трећи председнички кандидат Синан Оган освојио је 5.17 одсто гласова, а после избора позвао је присталице да гласају за Ердогана у другом кругу.
Одржани су и парламентарни избори 14. маја, а коалиција окупљена око АК освојила је довољно места да оформи већину у парламенту у коме седи 600 посланика.
Ердоган: Више од 20 година на власти
Од скромних почетака, Ердоган је прерастао у политичког џина, водећи Турску током 20 година и преобликујући земљу више од било ког њеног лидера још од времена Мустафе Кемала Ататурка, који се сматра оцем модерне републике.
Током 1970-их и 1980-их, Ердоган је био активан у исламистичким круговима, придружујући се Партији благостања.
Популарност партије је расла током 1990-их, а Ердоган је као кандидат ове странке изабран за градоначелника Истанбула 1994. године.
Али тај мандат је убрзано прекинут, пошто је осуђен за изазивање расне мржње због тога што је јавно читао националистичку песму чији стихови кажу: „Џамије су наше бараке&qуот;.
После одслужења затворске казне од три месеца, вратио се у политику. Али његова партија је забрањена због тога што је кршила строге секуларне принципе модерне турске државе.
Основао Странку правде и развоја (АКП), укорењену у исламу, 2001. године.
Већ наредне године АКП осваја већину у парламенту и од тада влада државом.
Кемал Килиџдароглу: Опозициони лидер
Кемал Килиџдароглу, који је на челу главне опозиционе Републиканске народне партије (ЦХП) од 2010. године, први пут је у трци за председника државе са 74. године.
Успео је да странку учини привлачнијом, покушавајући да се помири са исламистима и одричући се старих војних правила које је партија имала.
На локалним изборима 2019. године, градоначелници су постали кандидати које је он изабрао, и то и у Истамбулу и у Анкари, градовима који су од симболичког значаја за Ердогана.
Такође је успео да уједини и добије подршку шест опозиционих партија - које иначе имају мало тога заједничког.
Килиџдрагоу долази из Алеви породице - посебне исламске секте и религијске мањине у претежно сунитској Турској.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 05.29.2023)
