„One bitange koje su vam pričale o budućnosti vaše dece su vas lagale, bez trunke obzira, savesti i kajanja“

Ne znam šta su vam „vođe puta“ usput govorile, ne znam kako ste prekraćivali dugi put, ne znam ni s kakvim očekivanjima ste pošli na to putešestvije, ne znam da li vam je bilo jasno gde i zašto su vas poveli i koja je krajnja svrha te prinudne ekskurzije. Gledao sam vas kako kisnete, kako vam dele flašice vode kao milostinju, kako umorno koračate ka cilju koji nije vaš, kako nosite i uzvikujete parole koje su vam drugi napisali, bolelo me je vaše poniženje.