РСЕ: Лајчак и Ескобар имали тешке разговоре са Куртијем, следе симболичне мере ЕУ

Државе чланице Европске уније (ЕУ) наговестиле су "симболичне" мере против Приштине, након што су изасланици ЕУ и САД у извештају који су поднели оценили као "тешке" разговоре са косовским премијером о деескалацији ситуације на северу Косова, пренео је данас Радио слободна Европа (РСЕ).

Представници кабинета специјалног представника ЕУ за дијалог Мирослава Лајчака поднели су извештај пред дипломатама држава чланица ЕУ о посети Приштини и Београду. Лајчак је тамо био ове недеље са америчким изаслаником за Западни Балкан Габријелом Ескобаром (Габриел Есцобар).

Како је више извора са расправе потврдило за РСЕ, због непредузимања корака ка деескалацији, једина непосредна мера која би могла да се предузме у блиској будућности против косовских власти јесте отказивање састанка Европске комисије и Косова у једном поткомитету у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању.

Могуће отказивање тог сусрета би био начин да се искаже незадовољство Брисела према Приштини, због непоштовања међународних захтева који се односе на смиривање ситуације на северу Косова.

Европски и амерички изасланици су у извештају оценили "тешким" разговоре са премијером Косова Аљбином Куртијем (Албин Курти).

Лајчак и Ескобар су пренели косовском премијеру међународне захтеве који укључују повлачење специјалне полиције и новоизабраних градоначелника из општинских објеката на северу те организовање нових локалних избора у четири општине на северу Косова.

Према дипломатским изворима, Курти је изразио спремност да настави разговоре о мерама које воде ка смиривању напетости али је "оклевао да потврди спремност" да одмах повуче специјалну полицију са поменутих локација.

Са друге стране, током извештавања пред представницима држава чланица ЕУ је наведено да је приликом разговора у Београду председник Србије Александар Вучић изразио спремност да убеди локалне Србе да учествују на изборима, "али под одређеним условима".

Могуће поништавање одлуке о визној либерализацији за Косово, која ступа на снагу 1. јануара 2024, није међу опцијама, потврђено је за РСЕ из више дипломатских извора.

Како се сазнаје, вец́ина држава чланица ЕУ сматра да би такав корак био преувеличан и контрапродуктиван, и би био против грађана Косова а не против оних чији поступци нису у складу са очекивањима ЕУ.

Такође је, према изворима РСЕ, било је говора и о могућности замрзавања неких програма ЕУ за Косово, што такође није наишло на подршку велике већине држава чланица.

Осим симболичне мере на рачун косовских власти због тога што не подузимају мере за деескалацију ситуације на Косову, ту је још једна мера, овог пута против обе стране у дијалогу - због непримене охридског договора косовског премијера и председника Србије.

Државе чланице ЕУ су сагласне да у овом тренутку нема простора за разговоре о организовању донаторске конференције за Косово и Србију која се предвиђа договором који су лидери постигли 27. фебруара у Бриселу, и у анексу о примени који је усаглашен 18. марта у Охриду.

У тексту договора се предвиђа организовање донаторске конференције, 150 дана након постизања сагласности, како би се успоставио финансијски пакет за Србију и Косово, али би до исплате дошло једино након што се утврди да су спроведене све тачке договора.

Будући да ниједна страна није применила ниједну од тачака, нема расположења, у овом тренутку, за одржавање донаторске конференције.

(Бета, 09.06.2023)