Истраживач ЦЕП: Добросуседски односи као нужан предуслов чланства у ЕУ
Србија мора да настави да ради на решавању отворених питања са суседима јер је то важно не само због њеног напретка на европском путу, већ представља и питање од прворазредног значаја за њену унутрашњу стабилност и економски просперитет, оценио је истраживач Центра за европске политике (ЦЕП) Сава Митровић.
Митровић је данас за Дневни европски сервис агенције Бета рекао да без сарадње с државама региона, које су важни економски партнери, не може бити ни напретка Србије и да је зато значајно да она настави свој проактиван ангажман у свим видовима мултилатералне сарадње у региону.
Према његовим речима, иницијативе попут Берлинског процеса, Отвореног Балкана, Дунавске стратегије и других помажу повезивању Србије са суседима, креирају нове развојне могућности и доприносе стабилизацији прилика на Балкану.
"Напослетку, јачањем мултилатералне сарадње и снажењем билатералних веза са својим суседима, Србија може обезбедити неопходну политичку подршку у процесу приступања ЕУ, надајући се да тиме овај дводеценијски процес може привести крају", истакао је истраживач београдског ЦЕП-а.
Митровић је подсетио да је од момента када је ЕУ обећала "перспективу чланства" државама Западног Балкана, поред сета тзв. копенхашких критеријума које су морале да испуне и остале државе централне и источне Европе, напредак западнобалканских држава био условљен још једним важним критеријумом – добросуседским односима.
ЕУ је, рекао је Митровић, да би тај циљ био постигнут, иницирала и подржавала различите облике регионалне сарадње кроз које је требало решити нагомилане проблеме на овом постконфликтном подручју, а од Западног Балкана начинити стабилан и просперитетан регион.
"Ипак, деценијама након завршетка оружаних сукоба у бившој Југославији, питања која су произашла као резултат крвавог распада заједничке државе настављају да оптерећују односе у региону, те последично блокирају напредак ових држава ка чланству у ЕУ", рекао је Митровић.
Он је рекао и да постконфликтно наслеђе и с њим повезани међуетнички спорови посебно долазе до изражаја у месецима обележавања годишњица злочина.
"Док једна страна одаје пошту настрадалима, друга гласно ћути или релативизује злочине и обрнуто, а узајамно изражавање пијетета према жртвама без обзира на њихову националну и верску припадност из године у годину изостаје", истакао је Митровић.
Како је додао, да не постоји довољно снажна политичка воља да се "ратне секире" дефинитивно закопају, осликава се на примеру још увек неразјашњене судбине готово десет хиљада људи несталих током ратова у бившој Југославији.
Митровић је рекао да су и даље отворена питања статуса избеглих и интерно расељених лица и да се с времена на време поново актуелизује проблем (не)поштовања индивидуалних и колективних права мањинских заједница.
"Сва та питања нису само темељ добросуседских односа, већ представљају и основну вредност ЕУ која би морала да буде уважавана, како у њеним државама чланицама, тако и државама које претендују да то постану", истакао је.
Митровић је рекао да, из угла Србије, за напредак у процесу приступања посебно могу да буду важна отворена питања са оним суседима који су већ постали чланице ЕУ, а ово се пре свега односи на Хрватску.
Додао је да су делимитација граница, оптужнице и суђења за ратне злочине, као и проблеми несталих лица, избеглица и уважавање мањинских права, само нека од питања која оптерећују српско-хрватске односе и на чијем решавању ће Загреб свакако инсистирати пре неголи се сагласи да Србија постане чланица ЕУ.
Када је реч о тзв. старим суседима, Митровић је казао да се за односе са Мађарском, захваљајући пре свега персоналним везама председника те земље и Србије, може рећи да су на више него задовољавајућем нивоу, што се огледа и у заједничкој реализацији, како за ове државе, тако и за читаву Европу, стратешки важних инфраструктурних пројеката.
Митровић је рекао и да су традиционално пријатељски српско-румунски односи делимично оптерећени другачијим погледом на идентитет влашке заједнице у Србије, али и повременим притужбама Румуније због статуса румунске заједнице.
Према његовим речима, за српско-бугарске односе може се рећи да су стабилни, иако из Софије повремено указују на мањкавости у имплементацији националног законског оквира за бугарску мањину.
Такође из Софије повермено указују на привредну заосталост делова Србије насељених становницима бугарске националности, мада се ту тешко може говорити о некаквој намерној и системској "дискриминацији" бугарске заједнице, рекао је истраживач ЦЕП.
Текст је објављен у оквиру Програма транзиционе сарадње Републике Чешке.
(Бета, 05.08.2023)
