Nažalost, nemam dokaze, izgubljeni su Bogdan otkrio dugo čuvanu tajnu Maratonaca

Kaže da priznanja i nagrade nikada nije brojao i da je uvek više išao na kvantitet nego na kvalitet. - Otprilike u trećem razredu gimnazije sam rešio da ću da pokušam da radim nešto me je privlačilo i što će mi stvarati radost u životu - a to je gluma. Nisam se prevario, iako sam pretpostavljao da je taj posao mukotrpan i nije lak. Sećam se da me je u to vreme tata poslao u apoteku da kupim lek, a ja sam ispred knjižare ugledao pokojnog Fabijana Šovagovića koji je