Демостат: Грађани Србије аполитични али полако расте спознаја да без партија нема промена

Оцењује се да је томе допринело вишенедељно осипање учесника протеста Србија против насиља "због летњих одмора и временских услова" као и због "чињенице да власт није остварила готово ниједан захтев" учесника тих скупова.

"Тешко је говорити о сазревању политичке свести код грађана без дубљих и обилних систематских истраживања али се на основу површних утисака може рећи да постоји благи тренд повећања сазнања грађана о томе да без партија у политици мало шта, ако и било шта, може да се учини", навео је главни истраживач Демостата Срећко Михаиловић.

Оценио је да међу учесницима протеста има "доста јавних личности који су антипартијски настројене и које то своје уверење шире међу околином у којој живе и у којој протестују".

"Мене то подсећа на беле листиће на неким од претходних избора, где се један мањи број јавних личности тако изјаснио, а онда су политички аналитичари говорили да то није страшно, да је то свега три-четири одсто, на нивоу стандардног незаокруживања понуђених кандидата", навео је Михаиловић.

Политичке странке у Србији, посебно опозиционе, не раде по његовим речима, довољно на сазревању политичке свести грађана о томе да су управо партије те које могу да доведу до промена које део грађана жели.

"Као да очекују да ће то само од себе да се деси, да народ схвати да без партије не може", каже Срећко Михаиловић за Демостат.

"За готово све или за већину опозиционих партија се може рећи да мало, нимало или недовољно раде на комуникацији са грађанима. Оне немају контакт са бирачима, оне очекују да ће се њихов посредан утицај одразити на поље бирача, а немају форме комуникације које би омогућиле тај посредан утицај јер су телевизије и готово сви медији на другој страни. Отуда је та комуникација слаба", навео је Михаиловић.

По речима професора београдског Факултета политичких наука Зорана Стојиљковића, политичке партије су потребне да би изнеле промене "али не овакве какве сада јесу".

"Недостаје им унутрашња демократска структура, виши ниво одговорности према бирачима и став да је логика политике да буде успешна и релевантна и да артикулише одговарајуће ставове", навео је Стојиљковић.

Оценио је да су у хибридним друштвима попут српског, промена система и консолидација демократије могући комбинацијом ненасилног протестног отпора и политичких промена.

"Политички протести, уколико њихови захтеви и агенда нису довољно прецизни и уколико после извесног времена не постоје политички инструменти да се та агенда оствари, доживе своју инхерентну трагику. То значи – остварили се захтеви или не, протести умиру ако се не претворе у целовитији покрет, који или преузимају постојеће политичке партије или се стварају нове", навео је професор.

Висок степен изборне апстиненције посебно је по речима социолошкиње Весне Пешић, изражен код око 30 одсто грађана који су проевропски оријентисани.

"Апстиненција управо тих бирача води ка слабљењу опозиционих партија, јер грађани који су на линији политике актуелне власти излазе на изборе", оценила је Пешићева.