Бојана Селаковић: НВО у Србији - исти наратив и исти актери из деведесетих

Није први пут да из владајућих структура долазе критике на рачун невладиног сектора, уз оптужбе да су представници цивилног друштва страни плаћеници и да не заступају интересе Србије и њених грађана. Такви напади су оркестрирани, долазе периодично у таласима, с циљем да се додатно смањи поверење грађана у невладине организације и дискредитују њихови чланови.

Наратив вуче корене из деведесетих година и таргетира сличне субјекте – на пример оснивача Фондације за отворено друштво, Џорџа Сороша, као симбола свега лошег што долази са Запада. Актери који те поруке шире се смењују, деведесетих је то био Војислав Шешељ, а и данас су за такву врсту реторике задужени поједини функционери.

Међутим, оно што дежурни критичари финансирања невладиног сектора из иностранства заборављају да помену јесте да се и државне институције и државни пројекти неретко финансирају из иностранства, као и да актуелна власт, а посебно председник Србије и донедавно СНС, Александар Вучић, сарађују са финансијерима пројеката на којима раде организације цивилног друштва у Србији, а један од њих је и Александер Сорош, који тренутно води “озоглашену” Фондацију за отворено друштво.

Координаторка Националног конвента о Европској унији Бојана Селаковић каже за Демостат да су поруке попут Ђукановићеве покушај да се поверење грађана у цивилни сектор додатно смањи и да могу бити изузетно опасне, чак и по безбедност чланова НВО. Она наводи и да би српско друштво требало коначно да се определи иде ли ка Европи или не, а они који Србију воде на европском путу да то раде доследно и јасно, без слања парадоксалних порука, попут ових о раду НВО.

Посланик СНС и председник скупштинског Одбора за правосуђе, Владимир Ђукановић, последњих дана напада цивилни сектор и финансирање невладиних организација из иностранства, тражећи да се из земље избаце НВО које су под покровитељством Џорџа Сороша.

“Држава најхитније да донесе закон којим ће се регулисати рад НВО сектора и да све учини да се исте онемогуће да добијају новац за деловање из иностранства. Посебно да све учини и да избаци из земље све НВО које су под Сорошевим покровитељством”, написао је Ђукановић на друштвеној мрежи КС (Твитер).

Није први пут да функционери владајуће СНС критикују невладин сектор, уз оптужбе да се финансирају из иностранства и да не заступају интересе Србије и њених грађана.

То је посебно опасно јер у делу српске јавности већ дуго постоји негативан однос према невладиним организацијама, а грађани нису до краја упознати на који начин цивилни сектор заступа њихове интересе.

Овакве поруке су покушај да се перцепција јавности о НВО и поверење у цивилни сектор додатно угрозе и смање и могу бити изузетно опасне, јер могу довести до напада и угрожавања безбедности припадника цивилног сектора, каже за Демостат координаторка Националног конвента о Европској унији Бојана Селаковић.

Она каже да је Ђукановићева објава само један од бројних покушаја да се дискредитује рад цивилног сектора, те да није први пут да такве поруке долазе од високих функционера власти и владајуће странке, па ни од њега.

“То је наратив који опстаје вец годинама. Међутим, проблем је што то долази и од људи који се хвале да су европејци и да подржавају европски пут Србије, а са друге стране дају овакве изјаве. То је својеврстан парадокс, требало би једном за свагда да се определимо и да знамо шта хоћемо. Они који воде политику Србије и европски пут Србије да буду доследно и јасно у томе”, наводи Селаковић.

Она каже да су такви наративи последњих година учестала појава, иако је, како додаје, премијерка Ана Брнабић у децембру на пленарној седници Националног конвента рекла да нико од представника власти не користи такве поруке.

Такве изјаве, додаје Селаковић, јако су штетне јер не само да угрожавају репутацију невладиних организација и цивилног сектора, већ могу довести до непотребног револта у једном делу јавности, напада, угрожавања безбедности припадника цивилног сектора.

Тај наратив, да је Сорош симбол свега лошег што са запада долази у Србију, има упориште у деведесетима, наводи Селаковић и подсећа да је добро познато да управо ова власт на челу са Александром Вучићем има добре односе са Сорошевом фондацијом и Александром Сорошем.

Вучић се више пута састао са Александером Сорошем, који је више пута био присутан и на састанцима у оквиру иницијативе “Отворени Балкан”, са којих је постављао фотографије на своје профиле на друштвеним мрежама.

Сорош је био на састанку са Вучићем и у Председништву Србије, када је захвалио Вучићу на подршци коју његова фондација има у Србији, износећи спремност да Фондација пружи подршку реформским процесима и развоју предузетништва у нашој земљи.

Сорош је током сусрета са Вучићем, према званичним саопштењима, охрабривао Србију да настави да игра конструктивну улогу када је реч о стабилности у региону Западног Балкана, било је речи и о реформама у области медија и владавини права, док је му је Вучић одговарао да је Србија спремна за даље реформисање друштва и достизање европских стандарда.

Бојана Селаковић за Демостат наводи да грађани имају непотпуне информације, те да један део јавности не зна да и невладине организације и државне институције, јединице локалне самоуправе, школе, болнице, често добијају новац из истих извора.

“То је исти новац који долази из тих програма - финансира се држава кроз концепт међународне развојне помоћи, а део иде кроз пројектно финансирање организација цивилног друштва, које би требало да раде у синергији са државним институцијама на истом циљу”, објашњава Селаковић.

Како наводи, пракса критиковања организација цивилног друштва ствара конфликте у ионако поларизованом друштву и може бити опасна, јер грађани који конзумирају такве наративе кроз прорежимске медије могу добити потпуно другачију слику рада НВО.

Упитана да ли је последњи напад на НВО оркестриран, Селаковић наводи да такви напади иду у таласима, када треба да се скрене пажња са одређених питања и да иду руку под руку са неким другим иницијативама, попут писања графита мржње, експанзије мурала са националистичким порукама, најавама притисака на Србију…

“То више није коинциденција. То иде у таласима, као једна од карика у читавом том наративу”, наводи Селаковић.

Она каже и да је приметан системски приступ и да се тачно зна ко од људи из власти пласира такву врсту порука.

“То неће рећи Ана Брнабић или Александар Вучић, то ће рећи Владимир Ђукановић, то је раније говорио Александар Вулин”, наводи она.

Селаковић додаје и да је угрожавање репутације невладиних организација мањи проблем, јер, како наводи, истраживања показују да расте поверење грађана у њихов рад.

Иначе, медији су пре неколико дана, позивајући се на интерну мејл поруку у коју су имали увид, пренели да Фондација планира да се повуче из великог дела својих активности у Европској унији или их у потпуности обуставља, а пажњу преусмерава на друге крајеве света, као што су Западни Балкан и постсовјетске земље.

Позивајући се на писмо послато мађарским партнерима, мађарски сервис Радио слободне Европе објавио је да се руководство ОСФ "одлучило за радикалну промену стратегије", будући да институције и владе ЕУ троше много новца на иста питања као и Отворено друштво, те да ће се они фокусирати на Балкан, постсовјетске земље и остатак света.

(Бета, 19.08.2023)