Novak Đoković i dodaci ishrani: Kreatin, „mitovi iz teretane" i naučne činjenice

„Kreatina", viknuo je Novak Đoković, najbolji srpski teniser, tokom finala turnira u Sinsinatiju, gledajući ka loži u kojoj su sedeli članovi njegovog tima.

Ovaj dodatak ishrani najčešće koriste sportisti tokom priprema za takmičenja, prevashodno za povećanje mišićne mase i dobijanja na snazi, navodi se na sajtu enciklopedije Britanika.

Koristio ga je i 33-godišnji Luka Hrkalović iz Zemuna, koji više od 15 godina trenira u teretani, a tokom „dužih perioda" uzimao je ovaj suplement, kaže u razgovoru za BBC na srpskom.

On se odlučuje za kreatin-monohidrat, za koji ističe da u trenažnom procesu „radi posao".

„To je super stvar, kada tek kreneš da treniraš primećuješ da ti na mesečnom nivou sve ide bolje, vidiš promene na telu, povećan tonus mišića, iako ne možeš sa sigurnošću da kažeš da je to od kreatina", objašnjava Luka.

Tvrdi i da „nikada nije imao nuspojave" od ovog dodatka ishrani.

• Proteini u prahu: Da li su loši po zdravlje
• Ni miris, ni ukus, ali može da pomogne: Mikroalge kao superhrana budućnosti
• Preterana želja vežbača za velikim mišićima izaziva depresiju

Kreatin je „vrsta proteina, prirodna supstanca koja se u organizmu ljudi i životinja skladišti u mišićima", kaže dijetološkinja Veroslava Stanković za BBC na srpskom.

Proizvode ga jetra, bubrezi i pankreas, navodi se na sajtu britanskog Nacionalnog zdravstvenog instituta.

„Organizam ga proizvodi kao i ostale proteine, on ima pre svega gradivnu ulogu i održava oblik ćelija, odnosno 'puni' mišiće i same ćelije.

„Ukoliko se upotrebljava u normalnim količinama, nema štetnih efekata, ali svaka prekomerna upotreba proteina, kao i kreatina, dovodi do oštećenja mišića, ali i oštećenja srca i bubrega usled razgradnje i izlučivanja kreatina putem urina", pojašnjava Stanković, šefica Katedre Strukovni nutricionista dijetetičar na Akademiji strukovnih studija u Beogradu.

Pored upotrebe u sportu, kreatin ima primenu i u medicini, posebno u slučajevima smanjenja mišićne mase pacijenata, dodaje ona.

Šta je uradio Đoković?

U uzbudljivom finalu turnira u američkom Sinsinatiju protiv Španca Karlosa Alkaraza u nedelju, 20. avgusta, Đoković je u pauzi između gemova povikao ka mestu gde je sedeo njegov tim.

Srpski teniser je bio besan jer kreatin, koji je tražio u trenutku kada se fizički loše osećao, nije stigao iz boksa gde su sedeli članovi njegovog tima.

Snimak pogledajte ovde.

Nešto slično se dogodilo i tokom grend slem turnira Vimbldon, kada je vikao na saradnike u loži jer mu nisu doneli banane i urme.

„Tražio sam im banane, urme i vodu, Stvarno, ne znam kako me ne razumeju? Pokažem im ovako, to je banana, pa ovako, za urme, i onda ovako, za vodu. Ništa taktički...

„Svaki put se dogovorimo pre meča - i dalje me ništa ne razumeju, pa mi donesu jabuku. Kakva jabuka, čoveče?! Onda nađem krušku u torbi, kao da urme ne mogu nigde da se nabave.

„Sada mi još stavljaju i neke magnete, baš svašta", našalio se Đoković tada i nasmejao novinare.

Sledećeg dana, novinari su iznenadili i nasmejali Đokovića, donevši mu na konferenciju za medije upravo banane i urme.

'Mitovi iz teretane' i činjenice o kreatinu u sportu

Razgovori o ovoj supstanci neretko su omiljena aktivnost vežbača u teretanama, u šta se uverio i Luka Hrkalović tokom 15 godina treniranja.

Tako je bezbroj puta čuo i „jedan od najvećih mitova teretane", koji kaže da će oni koji prestanu da uzimaju kreatin ubrzo tu supstancu „izbaciti kroz mokraću".

„To nije istina", kratko tvrdi ovaj Zemunac.

Dijetološkinja Veroslava Stanković kaže da kreatin, „kao i većina drugih proteina, za sebe vezuje vodu".

Međutim, ukoliko ne unosimo prekomerne količine, to u našem organizmu neće stvoriti problem, dodaje ona.

Ljudsko telo u proseku luči oko jednog grama ove supstance svakog dana, navodi se na sajtu enciklopedije Britanika.

Kada bi ova količina bila znatno veća, „svi bismo imali velike mišiće poput bodibildera", napominje Stanković.

Ali, kako ustanoviti pravu količinu kreatina koju treba da konzumiramo?

„Količina zavisi od korisnika ili sporta kojim se bavi, a uglavnom je suplementacija sportista ekvivalent za unošenje dva kilograma mesa.

„Nemamo referentne vrednosti, poput preporučenih količina vitamina C, već to zavisi od sporta kojim se bavite", dodaje dijetološkinja.

Korišćenje kreatina u sportu pospešuje snagu i izdržljivost, ali njegov uticaj postaje manji što je sportista duže u trenažnom procesu, navodi se na sajtu britanskog Nacionalnog zdravstvenog instituta.

To je uvideo i Luka Hrkalović, koji smatra da njemu kreatin trenutno „ne bi mnogo pomogao, jer trenira već godinama".

„Početnicima sigurno pomaže, baš je mnogo kada ti u početku popravi učinak u teretani za 10 odsto", dodaje on.

Uzimanje 'na svoju ruku' može da naškodi zdravlju

Hrkalović se nije konsultovao sa stručnjacima pre odluke da prvi put kupi ovaj dodatak ishrani.

„U to vreme, na internetu nije baš bilo mnogo podataka, pa sam se informisao u razgovoru sa drugarima iz teretane i u prodavnicama suplemenata.

„U teretani su svi pričali 'uzmi, to ti je super', a kod kuće su mi govorili 'to su steroidi'", smeje se Luka.

Iako 33-godišnjak iz Zemuna nije imao negativna iskustva, uzimanje kreatina, kao i drugih suplemenata, „na svoju ruku ili preporuku trenera" nije preporučljivo, upozorava Veroslava Stanković.

Stručnjakinja kaže da bi oni koji žele da ga unose prvo trebalo da se „konsultuju sa specijalistom sportske medicine i dijetologom, a ukoliko ove stručnjake nemaju u mestu gde žive, onda mogu da se obrate i nutricionisti".

„To je važno, jer može da dođe do oštećenja zdravlja", ukazuje dijetološkinja.

Kako se kreatin koristi u medicini?

Stanković dodaje da kreatin ima važnu ulogu u lečenju pacijenata od sarkopenije, bolesti koju odlikuje gubitak mase, snage i funkcija tela.

„Daje se i kod različitih operacija, kada dolazi do propadanja mišićne mase.

„Gubitak mišićne mase može da dovede do drugih bolesti - propadanja enzima i nervnog sistema", objašnjava ona.

Pozitivan uticaj uzimanja kreatina može da se odrazi i na moždane kapacitete, utvrđeno je istraživanjem australijskih naučnika 2003. godine, o kojem je pisao i BBC.

Karolina Re, naučnica koja je vodila istraživanje sprovedeno uz pomoć 45 mladih dobrovoljaca, objasnila je da su testiranja pokazala „jasne" pomake.

„Testovi su zahtevali brzo korišćenje mozga i test inteligencije je rađen pod pritiskom vremenskog roka.

„Suplementacija kreatinom dala je značajan i merljiv boljitak moždanoj snazi", ocenila je.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 08.23.2023)