Srbija i Kosovo: Vučić i Kurti u Briselu bez dogovora, Priština insistira na priznanju nezavisnosti
Vučić kaže da Priština nije želela da prihvati kompromisni predlog EU, dok je šef evropske diplomatije Žozep Borelj dodao da Kurti insistira na de fakto priznanju Kosova
Šest meseci nakon što su u makedonskom gradu Ohridu Beograd i Priština dogovorili primenu Sporazuma o putu ka normalizaciji, lideri Srbije i Kosova ponovo su bili u Briselu, ali dogovora ponovo ni na vidiku.
„Razgovori su neuspešno završeni", rekao je Vučić novinarima posle zajedničkog sastanka sa kosovskim liderom Aljbinom Kurtijem i evropskim posrednicima.
„Srbija je prihvatila kompromisan predlog EU, ali Kurti nije želeo da ga prihvati i sastanak je okončan.
„Kompromis je podrazumevao da se prvo utvrdi da li je proces oko stvaranja Zajednice srpskih opština kredibilan, pa da posle vidimo koje su naše obaveze. Druga strana to nije prihvatila", rekao je Vučić posle razgovora u kojima su kao i do sada posredovali evropski zvaničnici.
Šef evropske diplomatije Žozep Borelj izjavio je da tokom sastanka lidera Beograda i Prištine, nije bilo moguće rešiti međusobne nesuglasice, preneo je RTS.
Takođe je istakao da Kurti nije bio spreman za započinjanje „procesa ka uspostavljanju Zajednice srpskih opština (ZSO), već je insistirao na de fakto priznanju Kosova".
Borelj je posle sastanka naglasio da je put obe strane ka Evropskoj uniji (EU) kroz dijalog i da je uspostavljanje ZSO ključni element u procesu normalizacije.
„Bez normalizacije neće biti evropske budućnosti ni Kosovo ni za Srbiju", upozorio je visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.
Ovo je bio prvi susret Vučića i Kurtija licem u lice od početka najnovije krize na severu Kosova krajem maja.
Njih dvojica su se poslednji put sastali u Briselu 2. maja, devet dana posle vanrednih lokalnih izbora na severu Kosova koje su Srbi bojkotovali.
Tokom te runde briselskog dijaloga usvojena je Deklaracija o nestalim osobama i predstavljen je prvi nacrt Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO).
- Koliko je Srbije na Kosovu 15 godina od proglašenja nezavisnosti
- Šta piše u Aneksu sporazuma Srbije i Kosova i da li rešava sva otvorena pitanja
- Jedan dan u Zvečanu: BBC na severu Kosova dve nedelje posle najnovijih sukoba
- Miroslav Lajčak tvrdi da je sa zamenikom kosovskog premijera postigao dogovor o deeskalaciji na severu Kosova
Vučić je rekao i da su danas „pokrenuta pitanja ilegalne eksproprijacije i iseljavanja Srba sa mesta gde žive i rade".
„Kurti će morati da odgovori na pitanje eksproprijacije, a za iseljavanje ne verujem", kaže predsednik Srbije.
Dodao je da eventualni novi krug izbora u opštinama na severu Kosovu, gde većinski žive Srbi, nije bio prioritetna tema.
Ponovio je da „najveći interes oba naroda mora da bude očuvanje mira", kao i da Srbija insistira na primeri Briselskog sporazuma iz 2013. godine.
Odgovarajući na pitanje šta je naredni korak, Vučić je rekao da će uvek morati da se razgovara i da „ne veruje da je ovo kraj sveta".
https://twitter.com/JosepBorrellF/status/1702253152605553066
Dok su Vučić i Kurti pregovarali u Briselu, objavljena je izjava predsednice Kosova Vjose Osmani koja je za sajt Politiko rekla da je Priština još 1. juna jasno stavila do znanja da je Kosovo spremno da organizuje nove izbore u četiri opštine na severu.
Ali, naglasila je, Priština traži međunarodne garancije da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić „neće ponovo mešati u izbore druge zemlje".
Šta se desilo od poslednje runde razgovora?
Prištinske vlasti i dalje odbijaju da stvore uslove za formiranje ZSO, što je dogovoreno još pre 10 godina Briselskim sporazumom.
Nekoliko nedelja posle sastanka Vučića i Kurtija, 26. maja, počela je najnovija eskalacija na severu Kosova, kada su novi gradonačelnici opština sa srpskom većinom, etnički Albanci izabrani na izborima koje su Srbi bojkotovali, ušli u zgrade lokalnih samouprava u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, uz pomoć kosovskih specijalaca.
Desio se i niz incidenata, a najveći u Zvečanu kada su se nezadovoljni Srbi sukobili najpre sa pripadnicima Kosovske policije, a potom i sa snagama KFOR-a, međunarodne misije NATO na Kosovu, u kojima je bilo povređenih na obe strane.
U međuvremenu, vlasti u Prištini nastavili su da hapse Srbe, optužujući ih za nasilne akcije, što pravni zastupnici Srba negiraju, a Beograd kaže da je reč o montiranim političkim procesima bez dokaza.
Priština već mesecima meseca blokira uvoz robe iz Srbije, a Beograd kaže da je ugroženo i lečenje pacijenata u zdravstvenim ustanovama na severu Kosova, pretežno nastanjeno Srbima.
Iz Privredne komore Srbije su sredinom avgusta, posle tri meseca blokade, saopštili da je šteta od odluke Prištine bezmalo 50 miliona evra.
Pogledajte snimak sukoba na severu Kosova:
EU je 3. juna objavila da od Kosova i Srbije očekuje da se ponašaju odgovorno i da se odmah angažuju u dijalogu radi pronalaska održivog rešenja za situaciju na severu Kosova koje garantuje bezbednost, sigurnost i participativnu demokratiju za sve građane i koje otvara put za sprovođenje Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, postignutog 27. februara.
Unija je tada navela da to uključuje početak rada na formiranju ZSO bez daljeg odlaganja ili preduslova, i da kosovske vlasti treba što pre da raspišu vanredne lokalne izbore u sve četiri opštine na severu Kosova, na kojima će učestvovati kosovski Srbi.
Vučić i Kurti su bili u Briselu i 22. juna, u jeku jedne od brojnih kriza na severu Kosova, ali se tada nisu sastali, već su odvojeno razgovarali sa šefom EU za spoljne poslove Žozepom Boreljom i specijalnim predstavnikom EU za Zapadni Balkan Miroslavom Lajčakom.
U sklopu priprema za današnji sastanak, Lajčak je krajem avgusta razgovarao sa Kurtijem na marginama Bledskog strateškog foruma, a sa Vučićem u Beogradu.
Sa Kurtijem je ove nedelje telefonom razgovarao i specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, koji je potom izjavio da SAD od Kosova i Srbije traže posvećenost konkretnim obavezama iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa i da žele napredak u pogledu njegove primene do kraja godine.
Eskobar je rekao i da od Kurtija „nije dobio uveravanja da je posvećen primeni" Sporazuma i njegovog Implementacionog aneksa, koji je dogovoren u Ohridu 18. marta.
„A to, kada je reč o kosovskoj strani, znači predstavljanje nacrta Statuta ZSO. Kurti se nije obavezao da će to učiniti.
„U suštini, obavezao se da će prisustvovati sastancima u Briselu i ništa više od toga", izjavio je Eskobar 12. septembra za Glas Amerike.
Vučić je 11. septembra rekao da ne zna šta može da očekuje od nastavka dijaloga sa Prištinom i najavio da će u Briselu insistirati na pitanju bezbednosti Srba na Kosovu.
Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 09.14.2023)
