Natalija Stevanović i nasilje na internetu: Šta kada vam prete smrću na društvenim mrežama
Srpska teniserka posle gotovo svakog meča dobije stotine različitih poruka na društvenim mrežama, ali su ovoga puta one bile posebno „ozbiljne i preteće", pa je odlučila da ih podeli sa pratiocima na Instagramu.
Pretnje smrću, uvrede, „znam gde živiš" i „znam gde ti roditelji žive" - to su poruke koje su srpsku teniserku Nataliju Stevanović dočekale na Instagramu posle izgubljenog meča na turniru u Meksiku.
Stotine sličnih poruka dobijala je ranije, ali su ovoga puta bile posebno „ozbiljne i preteće", pa je odlučila da ih podeli sa pratiocima na toj društvenoj platformi, kaže sportistkinja iz Niša za BBC na srpskom.
Posebno ju je zabrinulo to što su se ovoga puta ponavljale poruke sa istih naloga, čega nije bilo pre, dodaje.
„Prvo što sam pomislila je da neko sutra može da mi zakuca na vrata - nikad se ne zna sa ljudima, ne znam da li će neki moj poraz ili čak pobeda nekome da zasmeta.
„Ne mogu da kažem da se baš plašim za sopstvenu bezbednost, ali nije prijatno", kaže ona.
Karijera 29-godišnje teniserke vrhunac je dostigla na ovogodišnjem grend slem turniru Vimbldonu, kada je stigla do 3. kola glavnog žreba.
- „Kilaža se menja, ali zli ljudi ostaju zli": Bivša teniserka Jelena Dokić na meti uvreda zbog kilograma
- Vređanje na internetu - kako da se zaštitite
- Kome i kako prijaviti nasilje i uznemiravanje na internetu
Pretnje smrću putem interneta su krivično delo po Krivičnom zakoniku Republike Srbije za koje počinioci mogu dobiti zatvorsku kaznu različitog trajanja, kaže Branko Stamenković, posebni tužilac za visokotehnološki kriminal i predsednik Visokog saveta tužilaštva, za BBC na srpskom.
„U najvećem broju slučajeva, pretnje smrću putem društvenih mreža se mogu kvalifikovati kao krivično delo ugrožavanje sigurnosti, za koje je, u zavisnosti od broja i određenih osobenosti žrtava, moguće izreći kazne zatvora od jedne do pet godina.
„U određenom broju slučajeva, može se raditi i o krivičnom delu proganjanje, za koje je, u zavisnosti od posledice, moguće izreći kaznu od tri do 10 godina zatvora", pojašnjava Stamenković.
Šta se dogodilo?
Srpska teniserka se takmičila u kvalifikacijama za VTA turnir u Gvadalahari, a učešće je završila u finalnom meču te faze porazom od američke igračice Marije Mateas.
Posle poraza, usledile su poruke na društvenoj mreži Instagram, u kojima su je nepoznati korisnici vređali i pretili smrću i zlostavljanjem njoj i njenoj porodici.
Stevanović je neke od poruka podelila na pomenutoj društvenoj platformi, uz napomenu da je sličnih pretnji dobila „još mnogo".
Kako kaže za BBC na srpskom, „ima sreću što nije ona ta koja prva vidi ove poruke", već to radi njen suprug i trener, zbog čega se oseća „dosta zaštićeno".
„Ali, kad dođu takve pretnje, nije ni njemu svejedno i oseća obavezu da ih prenese i meni - naježim se kada to pročitam, iako je verovatno lažna uzbuna", opisuje Natalija.
Teniserka iz Niša ističe da su joj se na taj način dosad obraćali „neispunjeni ljudi, većinom kladioci", koji su izgubili novac kladeći se na njene mečeve.
„Za njih sam samo ime pored kojeg ukucavaju brojke", kratko dodaje ona.
Ipak, 28-godišnja teniserka je posle stotina uvredljivih poruka sada odlučila da o tome javno govori.
„Prvi put sam osetila potrebu da podelim ovo na Instagramu jer mnogo sportista prima svakodnevno ovakve poruke i mislim da glasnije o tome treba da se govori.
„Pisalo mi je mnogo tenisera i teniserki koji su dobijali slične pretnje i, ukoliko budemo malo glasniji, verujem da će sledeći put neko makar dva puta razmisliti da li da mi tako nešto pošalje", kaže ona.
- „Kilaža se menja, ali zli ljudi ostaju zli": Bivša teniserka Jelena Dokić na meti uvreda zbog kilograma
- Pet načina da se zaštitite na internetu
- Kada zbog objave na Fejsbuku ili Tviteru možete u zatvor
- Kratak je put od savršene fotografije provučene kroz filter do gubitka samopoštovanja i tuge
'Prijavi i nadaj se'
Dok je prvi put dosad javno govorila o pretnjama, Stevanović ipak nije odlučila da se obrati policiji i tužilaštvu.
„I ranije sam dobijala savete da prijavim policiji i tužilaštvu, ali to nisam radila, jer se nisu ponavljale poruke od istih ljudi.
„Nisam ni sada, ali mislim da je to sledeći korak, ukoliko se posle nekih od narednih mečeva bude ponovilo", napominje 28-godišnja Nišlijka.
Žrtve nasilja na internetu, poput nje, ovakve incidente mogu da prijave nadležnom javnom tužilaštvu, kao i Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, napominje Branko Stamenković.
„Službena dužnost podrazumeva pokretanje predistražnog ili istražnog postupka od strane tužilaštva ukoliko to zakon dozvoljava, ali ne podrazumeva obavezu nadzora interneta ili društvenih mreža, a time i naše saznanje na dnevnom nivou šta se na istima događa.
„U svakom slučaju, savetujem potencijalno oštećenim licima da sami iniciraju kontakt sa tužilaštvom i podnošenje obaveštenja ili prijave", dodaje Stamenković.
Procesuiranje ovakvih dela na internetu često je neefikasno i dugotrajno, kaže Vladimir Radunović, stručnjak za sajber bezbednost.
„Tehnološke kompanije, koje stoje iza društvenih mreža poput Fejsbuka ili Instagrama, jako teško daju informacije o korisnicima naloga, čak i tužilaštvu, a procedura u tim slučajevima traje jako dugo", objašnjava za BBC na srpskom.
Ukoliko su uvredljivi i preteći sadržaji stigli iz druge zemlje, dolazi do dodatnog problema.
„Oko 270 dana prosečno traje procedura u zvaničnim zahtevima za izručenje digitalnih dokaza između država, jer se oni uglavnom nalaze u kompanijama, pa u ovakvim slučajevima, prijavljivanje često nema nikakvog efekta.
„Ukoliko su pretnje lokalne, odnosno dolaze iz iste zemlje, onda policija ne zavisi od tih podataka i može brže da uradi posao bez njih", dodaje Radunović.
Ipak, ukazuje da takve incidente „moramo da prijavimo", čak i iako ih ponekad ne shvatamo ozbiljno.
„Prijavi i nadaj se - to je jedino što možete", kaže ovaj stručnjak.
Posebni tužilac Branko Stamenković ističe da je „prikupljanje i utvrđivanje elektronskih dokaza uvek izazov".
Ali, dodaje i da specijalizovani organi policije i tužilaštva u oblasti visokotehnološkog kriminala „postoje već dugi niz godina, čine ih dobro obučeni i iskusni profesionalci, a ti izazovi se ozbiljno shvataju i savladavaju u skladu sa zakonom i objektivnim mogućnostima".
- Kome i kako prijaviti nasilje i uznemiravanje na internetu
- Da li se društveni botovi u politici koriste samo za virtuelni obračun sa protivnicima
- „Moje ukradene fotografije služile su da se muškarcima na prevaru uzme novac“
- Da li je moguće zabraniti dark veb u Srbiji
Javne ličnosti često na meti
Iz dosadašnjeg iskustva u tužilaštvu, Branko Stamenković uvideo je da su „ličnosti, koje su na bilo koji način više prisutne u javnosti, više izložene neprijatnim događajima na društvenim mrežama, pa i pretnjama".
„Ipak, do sada smo uočili da vrlo mali broj tih pretnji preraste i u susret uživo, ili, još manje, u fizički napad na žrtvu na bilo koji način", dodaje posebni tužilac za visokotehnološki kriminal.
Zoran Milošević, izvršni direktor nevladine organizacije Balkan Idea Novi Sad (BINS), koja je izdala knjigu „Sajber pioniri - priručnik za prevenciju sajber nasilja", smatra da su poznati najčešća meta nasilnika na internetu.
„Njihovi nalozi na društvenim mrežama su uglavnom otvoreni i dostupni, a posebno često su meta u slučajevima gde ne znamo ko se krije iza profila sa kojih se pretnje šalju", kaže Milošević za BBC na srpskom.
Međutim, on dodaje da se u tome krije i jedna prednost - ukoliko javne ličnosti na ovaj problem ukažu, to može da ima daleko veći efekat nego u slučajevima nasilja na internetu koje trpe ljudi bez brojnih pratilaca.
Potez srpske teniserke opisuje kao „vrlo hrabar, pozitivan i važan".
„Smatram da je važno što je Natalija sve objavila, svetla javnosti su sada uperena u ovaj slučaj, mediji su počeli da izveštavaju o tome i nadam se da će se više javno razgovarati o nasilju na internetu, koje najviše i najčešće pogađa žene i decu.
„Kada se neko na taj način izloži, nasilnicima postane jasnije da postoji mogućnost da će izaći na videlo i da može da se dođe do njih", dodaje Milošević.
Individualni sportisti 'mnogo izloženiji'
Stevanović kaže da su takmičari u individualnim sportovima „mnogo izloženiji" kritikama, uvredama, nasilju i pretnjama na društvenim mrežama, nego njihove kolege koji se nadmeću u ekipnim disciplinama.
Tako je i u stvarnom, a ne samo u virtuelnom svetu, dodaje Natalija.
„Manji turniri nekad nemaju obezbeđenje, a ja sam u Češkoj imala incident gde je čovek želeo da mu potpišem moju sliku iz izlaska, koju je skinuo sa Instagrama.
„Potpisala sam mu druge dve sa teniskog terena, ali sam rekla da sam sportista i da ovu treću neću da potpišem.
„On je uzviknuo 'zašto' i napravio korak ka meni, sreća pa je moj suprug bio tu - to je bila sitnica, čovek mi zapravo ništa nije uradio i možda i ne bi, ali sam taj trzaj i njegovo brecanje je bilo neprijatno", opisuje 28-godišnja Nišlijka.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 09.20.2023)
