Srbija i troškovi života: „Više nije puna korpa“, da li će zbog svinjske kuge i oluja uskoro biti praznija

Kada je nedavno posetio lokalnu pijacu, Nebojši Kostiću, penzioneru iz Pančeva, dva natpisa su privukla pažnju.

Na jednom je pored banana pisalo „150", a na drugom, u gajbi sa tikvicama „180".

„Nema toga što nije poskupelo, čini mi se kao da cene rastu pravolinijski, a kada sam video da je kilogram tikvica skuplji od kilograma banana... Meni je to van pameti", priča ovaj 62-godišnjak za BBC na srpskom.

„Više nije puna korpa, od svakog artikla smo otkinuli po malo i pružamo se koliko možemo", dodaje Kostić.

Stanovnici Srbije već više od tri godine bore se sa rastom cena hrane od početka pandemije korona virusa i rata u Ukrajini, a pojave poput širenja afričke kuge svinja i vremenskih nepogoda poput prolećnog mraza i snažnih oluja mogle bi da donesu dodatan teret.

Žarko Galetin, agroekonomski analitičar, veruje da će cene tokom jeseni „otići malo gore", ali da rast „neće biti strelovit kao u prethodnih godinu i po dana".

„Ne možemo da znamo tačne brojke, ali verujem da će rast sigurno biti meren jednocifrenim procentima", kaže on za BBC na srpskom.

• Inflacija u Srbiji ponovo „usporila" u junu, šta leto donosi novčanicima
• „Smanjila sam malo meso, šta ću": O poskupljenjima - kako žive i štede studenti i penzioneri u Srbiji
• Za prosečnu srpsku platu - 521 jaje manje nego prošle godine: Koliko je sve zaista poskupelo

Cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji su u avgustu 2023. godine bile za 0,5 odsto niže nego u julu, ali su u poređenju sa avgustom prošle godine porasle za 16,9 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Na godišnjem nivou, najviše je poskupelo povrće (34,5 odsto), zatim mleko i mlečni proizvodi (25,5 odsto), cene hleba i žitarica veće su za 11,5 odsto, mesa za 11,5 odsto, a voća za 5,2 odsto, dodaje se u izveštaju.

Vlada Srbije je tokom septembra pokrenula akciju „Bolja cena - cena za narod", u okviru koje je snižena cena više desetina namirnica, a cilj je povećanje životnog standarda građana, rekla je premijerka Ana Brnabić.

Među osnovnim proizvodima na popustu su, između ostalog, brašno, suncokretovo ulje, mesne prerađevine i različite vrste povrća.

Poljski ekonomista Marčin Sulevski kaže za BBC na srpskom da očekuje da rast cena hrane u Srbiji tokom 2023. godine „ostane iznad prosečnih vrednosti", čemu najviše doprinose prekidi lanaca snabdevanja zbog rata u Ukrajini.

Vremenske nepogode i poplave su još jedan „bitan faktor" rasta cena, kaže ovaj stručnjak iz poljske brokerske kuće.

„Efekat tog šoka ipak bi trebalo da bude manji od rata u Ukrajini, pa se može očekuje da rast u narednim mesecima polako počne da opada", dodaje Sulevski.

Ali, čak i u mesecima kada nema rasta cena ili on nije značajan, „subjektivni osećaj potrošača u Srbiji je da povećanje neprestano traje", kaže Galetin.

„To je zato što mala kupovna moć ljudi u Srbiji ne može da isprati dug period visokih cena, prosečan potrošač je finansijski iscrpljen i on tek sada oseća pravi efekat, iako nemamo veliki rast prethodnih meseci", pojašnjava ovaj stručnjak.

Hoće li afrička kuga svinja dodatno istanjiti novčanike?

Cena svinjetine mogla bi da dostigne 1.000 dinara do kraja godine zbog širenja svinjske kuge u Srbiji, ocenili su uzgajivači, prenosi internet portal 021.

„Cene svinjetine će rasti, jer se zdrave svinje prinudno kolju iz straha od afričke kuge, a bolesne uništavaju, pa će ponuda biti smanjena", kazao je Milovan Ivanković, vlasnik farme svinja iz prirodnog rezervata Zasavica.

„U Srbiji već sada nedostaju prasići za tov, a uvozni koštaju oko 700 dinara po kilogramu", rekao je on.

Od ove bolesti u Srbiji uginulo je 1.176 svinja, a do 8. avgusta eutanazirano je još 20.738, saopštili su iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS), ovu pojavu naziva „ekonomskom bolešću".

„Dolazi do blagog povećanja cena živih svinja, jer ih nema dovoljno na tržištu, a kada je viša cena sirovine, možemo da očekujemo da se to lančano prenese i na prerađivače i na trgovce", ocenjuje on za BBC na srpskom.

Usled bolesti, broj svinja na farmama smanjuje se „vrtoglavom brzinom" - ne zato što je mnogo životinja uginulo i eutanazirano, već zato što staje proizvodnja, jer se ljudi ne odlučuju da nastave sa poslom i ne stavljaju prasiće u tov, pojašnjava on.

„Jedna krmača na godišnjem nivou proizvede četiri tone tovnih prasića, velike farme imaju po pet do 10 hiljada krmača, pa možete da izračunate koliki je manjak".

Posledice toga, kaže, „nećemo osetiti sutra ili prekosutra".

„Ali, ako sada nemamo određeni broj prasića koji ulaze u tov, vrlo je izvesno da će biti poremećaja na tržištu", upozorava Budimović.

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS dodaje da je „veoma teško prognozirati kakve će cene biti tokom jeseni".

„Ne znamo kako će se bolest ponašati, da li je dostigla vrhunac ili i dalje napreduje, može li da ostane prisutna duži period", objašnjava razloge Budimović.

Agroekonomista Žarko Galetin kaže da se na tržištu „već oseća rast cena svinjskog mesa, pogotovu prasića", ali i da bi moglo da dođe i do dugoročnijih posledica.

Manjak svinjskog mesa na tržištu i rast cena mogao bi da promeni i tražnju za drugim vrstama mesa, dodaje.

„Pre svega bi moglo da uslovi rast tražnje za pilećim mesom, a ne verujem da će proizvesti povećanu tražnju za junetinom ili teletinom, jer su te vrste mesa već skupe i bez povećanja cena.

„Potrošači malih platežnih mogućnosti, poput onih u Srbiji, uvek će se okretati jeftinijim vrstama mesa lošijih kategorija, što bi u ovom slučaju bilo pileće meso i tu bi moglo da dođe do veće tražnje, a posledično i do rasta cene", pojašnjava Galetin.

• Afrička svinjska kuga na Balkanu: Šta mogu biti posledice neizlečive bolesti
• Svinjska kuga stigla u Srbiju, ali nema epidemije
• Zašto su poskupeli meso i ulje u Srbiji

Ovi posredni uticaji brinu Milenu Rakić, 32-godišnju profesorku iz Zrenjanina, čija se ishrana gotovo potpuno bazira na mesu i povrću.

Svinjetinu „retko jede", pa je poskupljenja tog mesa „ne dotiču direktno, ali hoće indirektno", dodaje.

„Pretpostavljam da će se ljudi plašiti da kupuju svinjsko meso i biće skuplje, okretaće se drugim vrstama mesa i ono će verovatno poskupeti", veruje Milena.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

'Cene iste u svim gradovima, ali plate nisu'

Milica Rančić iz Pirota živi u šestočlanom domaćinstvu, koje okuplja tri generacije - sestru i nju, njihove roditelje, kao i babu i dedu.

Iz kućnog budžeta na hranu odlazi „25 do 30 odsto novca" koji zarađuju svi članovi domaćinstva, priča ova 29-godišnja filološkinja za BBC na srpskom.

Tokom prethodnih meseci osetila je „značajno" povećanje cena, a na pitanje šta je najviše poskupelo, Milica kroz smeh kaže - „sve".

„Iako svakog meseca odvajaš istu količinu novca, svakog meseca možeš da kupiš sve manje - ili moraš da 'skratiš' negde ili dodaš novac u kasicu za hranu", kaže.

Ljudi u njenom okruženju suočavaju se sa dodatnim problemom, jer su zarade u Pirotu i okolini ispod republičkog proseka.

„Cene u supermarketima su iste ili slične u svim gradovima, ali plate nisu", ukazuje ona.

U Pirotskoj oblasti, prosečna neto plata u maju iznosila je 74.140 dinara, dok je na nivou cele Srbije ona bila 86.220 dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statitstiku (RZS).

„U Pirotu i dalje postoje ljudi koji rade u malim, privatnim firmama i ne zarađuju ni 20.000 mesečno", napominje Rančić.

Ali on navodi i jednu prednost života u manjoj sredini.

Njena porodica uzgaja nekoliko vrsta povrća u bašti njihove kuće, što pomaže da se teret troškova za hranu smanji.

„Ono što nemamo još može da se kupi od ljudi iz okolnih sela po boljoj ceni i mnogo boljeg kvaliteta", dodaje Milica.

• Kako živeti od minimalca u Srbiji: „Odrekli smo se svega da bismo imali za osnovno“
• Zašto je prosečna plata u Srbiji veća u javnom sektoru nego kod privatnika
• Zašto žena radi 35 dana duže da bi zaradila platu muškarca u Srbiji

Prednosti i mane nabavke hrane u manjim sredinama uočila je i Irina Lekić, 35-godišnja dizajnerka, koja se posle šest godina života u Zemunu preselila u Valjevo.

Po dolasku u taj grad u Zapadnoj Srbiji primetila je da „cene hrane u prodavnicama nisu bitno drugačije nego u Beogradu", priča ona za BBC na srpskom.

„To me je malo iznenadilo, mislila sam da će biti jeftinije", priseća se Lekić.

„Primetila sam da više ne mogu da izađem iz prodavnice, a da ne potrošim makar 1.500 dinara - šta god kupila", dodaje.

Međutim, neke stvari drugačije funkcionišu nego u višemilionskom gradu.

„U Valjevu su nam tu roditelji, imamo i rodbinu i prijatelje na selu, koji nam nabavljaju sir, kajmak, meso i druge proizvode, a velika je razlika i u cenama u restoranima i kafićima.

„Baš sam juče kupila ručak za mene i supruga, u kojem imamo oboje po dva obroka, i platila ga 940 dinara - to je nešto što u Beogradu ne možeš nikako, osim ako nećeš da jedeš samo u pekarama", pojašnjava Irina.

Nevreme i usevi: Oluje i mrazevi koji se osete na pijacama

Zrenjaninku Milenu Rakić najviše bi moglo da pogodi poskupljenje povrća, koje čini „70 odsto njene ishrane", kaže.

„To bi poprilično moglo da mi promeni svakodnevnicu, verujem da ćemo svi osetiti ako dođe do poskupljenja", dodaje ona.

• Može li sneg u aprilu da poremeti proizvodnju hrane u Srbiji
• „Malinarstvo u Srbiji će uvek biti muka“: Šta brine proizvođače 'crvenog zlata'
• Izvoz jabuka iz Srbije: Šta zadaje glavobolju voćarima i ima li leka

Sneg i mraz u aprilu, kao i nepovoljni vremenski uslovi poput grada, olujnog vetra i velikih količina kiše tokom leta i proleća doneli su glavobolju proizvođačima voća i povrća u Srbiji i na Balkanu.

Vremenske neprilike će „najdirektnije i najviše uticati" na proizvodnju voća i povrća, jer su u tom sektoru najveće štete i nastale, kaže Žarko Galetin.

„Šljiva je prilično podbacila sa rodom, kajsija takođe zbog kasnih mrazeva, rod jabuke nije na očekivanom nivou, malinari su takođe u velikom problemu", ističe agroekonomski analitičar.

To bi ubrzo moglo i da se oslika na pijacama i rafovima supermarketa.

„Imaćemo manju ponudu voća i povrća zbog vremenskih uslova, a ona je već sada manja na pijacama i to se vidi po cenama", procenjuje Galetin.

Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS), kaže da su u toj instituciji procenili da će ukupni prinos biti „manji od očekivanog".

„Imali smo probleme sa sušom, ali pre svega sa gradom, superćelijskim olujama i poplavama i popis štete još nije gotov", ističe on za BBC na srpskom.

Kao primer voća sa najvećim rastom cena ističe jabuku, dok su među povrćem to paprika i šargarepa, ali ističe da je bilo voća čija je cena niža od prošlogodišnje, poput maline.

Bogunović naglašava i više drugih faktora koji utiču na porast cena biljnih kultura, pre svega opštu inflaciju, skok cene radne snage, uvećanje cena goriva i đubriva, kojem je doprineo rat u Ukrajini.

Od tih faktora će umnogome zavisiti i kretanje cena voća i povrća tokom jeseni, smatra on.

„Ukoliko se nastavi ovaj pad inflacije, mislim da ne bi trebalo da očekujemo veća pomeranja u cenama", tvrdi Bogunović.

Ukazuje i na „izraženi sezonalni karakter cena voća i povrća".

„Kada je neka vrsta u sezoni, najveća količina te robe je na tržištu i automatski su i cene najniže.

„Pred kraj sezone i u periodima kada te proizvode više uvozimo, one su naravno više", objašnjava.

Agroekonomista Žarko Galetin napominje da je situacija u ratarstvu drugačija, te da žitarice i uljarice „nisu pretrpele veliku štetu" tokom promenljivog vremena ove godine.

„Žetva pšenice je završena pre nepogoda, a soja, kukuruz i suncokret imaće štetu samo lokalno, u krajevima koji su bili najviše pogođeni nevremenom.

„Očekujem čak dobar prinos kukuruza, soje i suncokreta, pa će se verovatno desiti da godina u ekonomskom smislu bude bolja nego prethodna, što se tiče te tri jesenje kulture", opisuje stručnjak.

Cene žitarica dostigle su istorijski maksimum u martu 2022. godine, na samom početku rata između Rusije i Ukrajine, dve zemlje koje spadaju u najveće izvoznike žitarica u svetu, pokazao je globalni indeks cena hrane, koji objavljuje Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija.

„Od tada smo imali konstantan pad tih cena, sve do ovog meseca, kada je rast ponovo prisutan", kaže Galetin.

Ipak, cene pšenice su u julu prvi put u periodu od devet meseci porasle na mesečnom nivou (1,6 odsto) usled odluke Rusije da blokira izvoz ove žitarice iz Ukrajine i oštećenja luka na Crnom moru u toj zemlji, navode iz Ujedinjenih nacija.

Doprinela je i zabrana izvoza pšenice koju je Indija uvela tokom proleća, što je bio potez kojim je vlada te zemlje želela da zaustavi rast cena tog proizvoda na domaćem tržištu.

Kako berza utiče na cene hrane?

Globalni događaji poput ovih uglavnom su presudni za cene žitarica, čak i u slučajevima kada domaća proizvodnja odudara od svetskog proseka, kaže Galetin.

Žitarice poput kukuruza, soje, pšenice, suncokreta i ulja od suncokreta spadaju u proizvode kojima se trguje na svim velikim svetskim berzama.

„Cene sa velikih tržišta, pre svega sa berze u Čikagu za poljoprivredne proizvode, preliće se uvek i na Srbiju - ne može da se desi da cena tone kukuruza u Srbiji bude 200 evra, a na čikaškoj berzi 280 evra", pojašnjava on.

„Idealnim scenarijom" za proizvođače u Srbiji ovaj agroekonomski analitičar navodi situaciju u kojoj bi istovremeno domaća proizvodnja bila dobra, a prinos na globalnom nivou lošiji.

„Tada je na globalnim berzama cena viša, a mi ćemo imati mnogo kvalitetne robe za izvoz", dodaje bivši direktor Produktne berze u Novom Sadu.

Ali, ovakva situacija bi kratkoročno značila da potrošači na domaćem tržištu moraju da plate višu cenu žitarica, uprkos uspešnoj godini u domaćoj proizvodnji.

Međutim, Branimir Jovanović, ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, napominje da je ovaj uticaj neretko „jednosmeran".

„Kada cene hrane na svetskim berzama skaču, skaču i cene u Srbiji i na Balkanu, ali kada cene na svetskim berzama padaju, to se ne dešava u Srbiji i na Balkanu.

„To se dobro videlo prošle godine, posebno prvih meseci nakon invazije na Ukrajinu - odmah nakon invazije, cene na berzama su skočile, a brzo posle toga i domaće cene, a kada su se cene na svetskim berzama stabilizovale, pa čak i pale nakon marta, domaće cene su nastavile da rastu", navodi primer ovaj stručnjak.

Jovanović dodaje da ovaj fenomen nije karakterističan samo za balkanske zemlje, već može da se primeti svuda u svetu.

„Razlog leži u činjenici da su firme iz prehrambenog biznisa nastavile povećavati svoje cene, čak i pored pada berzanskih cena", ističe.

Slika je znatno drugačija po pitanju voća i povrća.

Rod ovih kultura kod domaćih proizvođača ima „mnogo značajniji uticaj" na formiranje cena u prodaji, napominje Galetin.

„Taj lokalni uticaj kod voća i povrća se vrlo brzo vidi i na pijacama i u prodavnicama, gde su cene uglavnom slika stanja kod naših voćara i povrtara.

„Kad te kulture podbace u Srbiji, tržište vrlo brzo i direktno odreaguje na te okolnosti, što trenutno možemo i da vidimo kod nekog voća", objašnjava stručnjak.

Gde je Srbija u odnosu na susedne zemlje?

Kretanje cena hrane i bezalkoholnih napitaka bilo je vrlo slično u Srbiji, Hrvatskoj i Bugarskoj u prethodnom periodu, kaže Marčin Sulevski, poljski ekonomista.

„Sredinom 2021. godine, godišnji rast cena bio je oko dva odsto, a vrhunac je dostigao krajem 2022. godine, kada je iznosio između 20 i 26 odsto", dodaje on.

Hrvatska je krajem prošle godine bila neslavni rekorder među zemljama Evropske unije, zabeleživši u decembru rast cena prehrambenih proizvoda od 19,7 odsto.

Ipak, tokom leta Hrvatska je, kao i Slovenija, došla do proseka EU kada je rast cena u pitanju, kaže ekonomista Branimir Jovanović.

„U Evropskoj uniji, cene hrane su u junu ove godine bile 23 odsto više nego u januaru 2022, a Slovenija i Hrvatska su na nivou EU proseka, jer je tamo hrana poskupela za 22 do 24 odsto", objašnjava stručnjak sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

„Albanija je najbolja jer je tamo hrana poskupela za 'samo' 16 odsto, što je manje nego u EU, u Crnoj Gori i Makedoniji poskupela je za 28 do 30 odsto, a Srbija je ubedljivi 'lider' u regionu, jer je hrana u ovih godinu i po dana poskupela čak 36 odsto", dodaje.

Marčin Sulevski napominje još jedan važan faktor zbog kojeg je teret rasta cena namirnica veći u balkanskim zemljama: stanovništvo u ovom regionu izdvaja veći deo mesečne zarade za hranu.

Prosečna potrošnja za namirnice iznosi oko 30 odsto zarada u Srbiji i Bugarskoj, dok je, poređenja radi, u Češkoj i Mađarskoj ta brojka između 17 i 22 odsto, kaže poljski ekonomista.

„Ako uzmemo da su promene cena u tim zemljama slične kao na Balkanu, domaćinstva u Srbiji i Bugarskoj su podnela veći teret svakodnevnih troškova.

„Rezultat toga je da će potrošači na Balkanu možda morati da smanje troškove na diskrecionim dobrima (onim koja nisu neophodna za život, poput skuplje odeće ili automobila) u većoj meri nego u pomenutim državama", objašnjava poljski stručnjak.

Borba sa cenama: Akcije, štednja i 'smanjivanje doživljaja'

Poskupljenja hrane, koja su počela još sa pandemijom korona virusa, a nastavila se sa ratom u Ukrajini, kod mnogih su razvili mehanizme odbrane od visokih cena.

Među njima je i Milena Rakić iz Zrenjanina, koja je „primetila da joj ostaje sve manje para, kako su cene počele da rastu".

„Primenjujem razne strategije uštede - ne idem više u bilo koji supermarket, biram gde kupujem i to u vreme kada uhvatim neku akciju za ono što mi treba.

„Ali, primetila sam da su cene toliko skakale, da se istovremeno nikad više nisam trudila da uštedim i nikad manje nisam uštedela", priča kroz smeh Milena.

• Kako se štedi u Srbiji - da li sijamo ili smo u mraku
• Može li menjanje sijalica i hladnija voda u bojleru spasiti Srbiju od energetske krize
• Troškovi života: Kako uštedeti pri kupovini namirnica

Sniženja prati i Nebojša Kostić, pančevački penzioner, koji sa suprugom živi „penzionerski", kaže on.

„Gledamo da iskoristimo akcije, a imamo i vremena za to, jer smo oboje penzioneri. Sve smo pomalo skratili, smanjili smo doživljaj.

„Naravno da nas plaše nova poskupljenja, ali ne planiramo da menjamo navike ako bude novih poskupljenja - isti metod ćemo da primenimo", priča 62-godišnjak.

I Milica Rančić, 29-godišnjakinja iz Pirota, kaže da „uvek nađe način da se negde oduzme, a negde doda".

„Ako smo u nečemu dobri, onda je to prilagođavanje, a mislim da ćemo u bliskoj budućnosti morati da prođemo ubrzani kurs samoodrživosti.

„Ne mislim da ćemo svi da uzgajamo svinje, ali ne mislim ni da će još dugo moći da se održi ovaj trend", zaključuje Milica.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 09.25.2023)