Nobelova nagrada za književnost norveškom piscu Junu Foseu
Fose je jedan od najpriznatijih i najizvođenijih dramskih pisaca u svetu.
Nobelova nagrada za književnost za 2023. godinu dodeljena je Norvežaninu Junu Foseu, jednom od najpoznatijih i najpriznatijih svetskih dramaturga, čije se drame se izvode na mnogim scenama u pozorištima u Evropi i svetu.
Fose je dobitnik mnogih međunarodnih nagrada.
Švedska akademija u Stokholmu pohvalila je njegove inovativne drame i prozu i što je u delima „izložio ljudsku anksioznost i ambivalentnost u srži".
Prema obrazloženju, Foseova dela daju glas onima kojima je obično uskraćeno pravo da govore.
Njegova dela su prevedena na mnoge jezike.
Rođen 1959. godine, njegova dela obuhvataju 40 predstava, mnoštvo romana, eseja, knjiga za decu i prevoda.
Po saznanju da je dobio prestižnu nagradu, Fose je rekao da su ga preplavile emocije i da pomalo uplašen" dobijanjem prestižne nagrade.
Nobelova nagrada za književnost dodeljuje se od 1901. godine, a prvi dobitnik bio je francuski pisac Sili Pridom.
Među prethodnim dobitnicima Nobelove nagrade su i Ivo Andrić, jedini jugoslovenski Nobelovac, Ernest Hemingvej, Gabrijel Garsija Markes, Pablo Neruda, Rabindranat Tagore, Harold Pinter, Peter Handke i Bob Dilan.
Francuska književnica Ani Erno dobila je Nobelovu nagradu 2022. godine.
- Ko sme da piše o Andriću
- Peter Handke: Od govora na Miloševićevoj sahrani do Nobela
- Sedam manje poznatih detalja iz biografije slavnog pisca Meše Selimovića
- Ernest Hemingvej: Avanturista koji je otkrio šta se krije ispod ledenog brega
Među favoritima za ovogodišnju Nobelovu nagradu smatrani su i Kineskinja Čan Ksue, kanadska spisateljica Margaret Etvud i kao i ser Salman Ruždi.
Ruždi je najpoznatiji po romanu Satanski stihovi iz 1988. godine, koju su mnogi muslimani širom sveta proglasili bogohulnom.
Nekoliko meseci po objavljivanju, roman je zabranjen u nekoliko zemalja i izazvao je proteste među muslimanskim svetom.
Ruždi je prošle godine napadnut nožem na književnom festivalu u Njujorku, ali je preživeo.
Kineska avangardna spisateljica Čan Ksue je ranije bila nominovana za međunarodnu Bukerovu nagradu za roman Ljubav u novom milenijumu.
Potiče iz velike porodice sa osmoro dece, a rođena je samo nekoliko godina pre kineske kulturne revolucije, koja je zemlju gurnula u skoro deceniju haosa i krvoprolića.
Kada je nastupila tvrdolinijaška komunistička revolucija, njeni roditelji proterani su iz grada na selo i primorani na fizički rad.
Njen otac je bio direktor jednog lista, a majka radila u istoj redakciji.
Zbog stroge kazne i proterivanja na selo, Čan Ksue je završila samo osnovnu školu i nije mogla da nastavi školovanje.
Počela je da piše romane tek u 30. godini.
Kao potencijalni dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade pominjani su i Ljudmila Ulickaja, Haruki Murakami, Laslo Krasnahorkai, Džerald Marnejn i Ismail Kadare.
Zanimljivosti
- Najmlađi laureat bio je Radjard Kipling, koji je imao 41 godinu kada mu je dodeljena nagrada 1907.
- Najstariji laureat koji je dobio nagradu bila je Doris Lesing, koja je imala 88 godina kada joj je dodeljena 2007. Tada je za BBC izjavila da je nagrada prava katastrofa jer je sve vreme davala intervjue i fotografisala se i ostala je bez energije da nastavi da piše.
- Jednom je dodeljena posthumno, Eriku Akselu Karlfeldt 1931. godine.
- Prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost je Šveđanka Selma Lagerlof 1909.
- Kada je dobio nagradu 1958. godine, Boris Pasternak, rođen u Rusiji, bio je primoran da je javno odbije pod pritiskom vlade Sovjetskog Saveza.
- Žan-Pol Sartr je 1964. godine stavio do znanja da ne želi da prihvati Nobelovu nagradu za književnost, pošto je u prošlosti dosledno odbijao sve zvanične počasti. Međutim, Nobelov komitet ne priznaje odbijanja i uključuje Pasternaka i Sartra na svoju listu Nobelovih laureata.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 10.05.2023)
