ИПГ: Берлински процес може да убрза улазак Западног Балкана у ЕУ, али није алтернатива

У Тирани се у понедељак, 16. октобра, састају лидери земаља учесница Берлинског процеса, али тај самит може да буде само пратећи догађај за оно што је суштина, а то је доследна, искрена и јасна политика проширења Европске уније, пише немачки журнал "Међународна политику и друштво" (ИПГ).

"Берлински процес је до сада бележио само ограничен напредак. У идеалном случају, предстојећи састанак може да се искористи да би се распламсала нова динамика на чијем ће крају бити и кредибилна понуда европске интеграције Западног Балкана", пише ИПГ.

"Веће одавање признања, иницијатива и постепено увезивање региона могли би бити корисни и за политику проширења, како би се пробила досадашња динамика 'чекамо на Брисел' ", пише магазин ИПГ који је под окриљем Фондације Фридрих Еберт блиске немачкој социјалдемократској партији СПД.

Уз оцену да је у време оснивања Берлинског процеса ЕУ веровала да ће Западни Балкан и без њеног озбиљног ангажмана остати чврсто на европском путу, ИПГ пише да се та рачуница није остварила, а да је руски напад на Украјину наметнуо преиспитивање такве политике проширења.

"Зато треба апсолутно поздравити то што немачка и европска политика раде на томе да 'искључе аутопилота' у својој политици у Југоисточној Европи", закључује ИПГ.

ИПГ подсећа да је Берлински поцес покренут 2014, у време када је Европска комисија под вођством Жан-Клода Јункера изричито одбацивала могућност скоријег проширења ЕУ, и да је тај процес створен да на неки начин попуни празнину.

"Притом, тај процес није замишљен као алтернатива за чланство држава Југоисточне Европе (у ЕУ), већ је требало да кроз регионалну инитеграцију обезбеди политички, економски и друштвени напредак и учини да те земље буду спремне. Учинак иницијативе је, међутим, остао ограничен", оцењује ИПГ.

Додаје се да су "следиле године политике малих корака, отезања и блокада од стране влада чланица ЕУ", а да је "због изворне идеје да се Берлински процес оријентише на оно што је могуће, теме о којима се преговарало постајале је све технократскије и по обиму ограниченије".

ИПГ пише да Берлински процес ипак, управо у контексту конфликата у региону, има два позитивна елемента које управо сада треба јаче нагласити и који су значајни и за читаву европску политику у региону.   

Први је, како се наводи, стварање формата за равноправну сарадњу свих држава Западног Балкана. ИПГ сматра и да је "нова верзија" Берлинског процеса од 2022. године "учинила Отворени Балкан сувишним, што треба поздравити".

Друго, у тој новој верзији предвиђено је и веће учешће држава Западног Балкана. "Од суштинске је важности да се земље Западног Балкана јаче идентификују са процесом и да инсистирају на сопственом креативном простору", а да за то добију и неку врсту признања ЕУ, пише ИПГ.

"Без обзира на те елементе вредне похвале, Берлински процес може да буде само део слагалице у новом облику сарадње ЕУ, њених чланица и држава Западног Балкана. Тај процес остаје прелазно решење", пише ИПГ.

Нагласивши да у фокусу треба да остане амбициозни пројекат проширења ЕУ, аутори коментара наводе да је та политика до сада патила због тога што се сама ЕУ није држала договора "реформе за напредак".

Као пример, ИПГ наводи да Албанија, Косово и Северна Македонија, упркос напретку у реформама, "тапкају у месту", а Србија "у којој председник Вучић влада све ауторитарније" се "у извештајима ЕУ о напретку оцењује несразмерно позитивно".    

Политика проширења је подједнако неуспешна и зато што не користи свој потенцијал да буде мотор трансформације у правцу више демократије и владавине права, и зато што јој недостаје доследност, сматра коментатор.

"Интеграција може бити успешна само ако је пут јасан и прогрес значи и напредовање. Истовремено, и однос према аутократама мора постати другачији", јер се "подилажење у интересу наводне стабилности" и њихово "изједначавање" са демократским владама "показало не само као погрешно него и контрапродуктивно".   

ИПГ сматра да "озбиљна политика проширења зато мора да предвиди и санкције када се не поштују основне вредности ЕУ".

(Бета, 13.10.2023)