Руске дезинформације препознате у само један посто случајева

У тајним документима из Пентагона, која су се појавила на платформи Дисцорд, наведене су тврдње оператера руских лажних налога да их платформе друштвених мрежа на којима шире руске дезинформације и пропаганду препознају само у један одсто случајева.

У документима се наводи да је та руска мрежа дезинформисања позната као „Фабрика”.

Тврдња је детаљно описана у анализи ефикасности Русије у ширењу своје пропаганде на платформама, укључујуц́и Твитер, ТикТок, Телеграм и Јутјуб.

Документ, у који је увид имао амерички Вашингтон пост и који нуди ретку искрену процену америчких обавештајних служби о руским операцијама дезинформисања, нема датум, али се односи на интернет активности крајем 2022. године.

Чини се да су га припремили Здружени генералштаб Војске САД, Америчка команда за сајбер одбрану и Европска команда америчке војске, која управља војним активностима САД у Европи.

Документи се позивају на обавештајне сигнале, који укључују и прислушкивање, али се не наводе извори за закључке изведене у њима.

Како се наводи, мрежа „Фабрика” је део руског главног научно-истраживачког рачунарског центра, који ради директно за председничку администрацију и чији је циљ да се побољша рад на ширењу дезинформација.

Центар је крајем 2022. радио на усавршавању мреже „Фабрика”, наводи се у анализи, у којој се закључује да ц́е „напори вероватно побољшати способност Москве да контролише своје домац́е информационо окружење и промовише проруске наративе у иностранству“.

Анализа је показала да је „Фабрика” била успешна, иако су западне санкције Русији и руска цензура друштвених медија у земљи представљале додатне потешкоц́е.

„Ботови прегледају неки садржај, ’лајкују’, претплате се и поново га постављају. Манипулишу бројем прегледа како би садржај био видљивији у резултатима претраге и листама препорука“, наводи се у резимеу.

Додаје се да у другим случајевима „Фабрика” шаље садржај директно обичним корисницима након што прикупи њихове детаље, као што су адресе електронске поште или бројеви телефона из база података.

Након покушаја Русије 2016. године да се умеша у председничке изборе у САД, платформе друштвених мрежа постале су строже када је у питању верификација корисника, па су увеле и телефонске бројеве.

Русија је одговорила, у најмање једном случају, куповином СИМ картица на велико, што је функционисало све док друштвене мреже нису уочиле образац.

Руси су се сада окренули компанијама које могу да прибаве мање уочљиве телефонске бројеве, каже се у документу.

Уобавештајном документу се истиче да су циљеви руске кампање утицаја укључивали деморалисање Украјинаца и стварање подела међу западним савезницима.

У другом строго поверљивом документу из исте ризнице Дисцорда говори се о шест конкретних кампања утицаја које је нова руска организација, Центар за специјалне операције у сајбер простору, планирала за ову годину.

Нова група углавном циља на регионалне савезнике Украјине, наводи се у том документу.

Те кампање су укључивале ширење идеје да амерички званичници скривају нежељене ефекте вакцине, са намером да подстакну поделе на Западу.

Друга кампања се фокусирала на тврдњу да украјинска бригада Азов делује казнено у источном региону Донбаса.

Трећа кампања била је усмерена на то да Летонија, Литванија и Пољска желе да пошаљу украјинске избеглице назад у борбу, да украјинска служба безбедности регрутује запослене у Уједињеним нацијама за шпијунирање, те да Украјина користи операције утицаја против Европе уз помоц́ НАТО-а.

Завршна кампања има за циљ да открије идентитете украјинских „информационих ратника”, људи на супротној страни пропагандног рата који траје упоредо са борбама у Украјини.

Стучњаци: Тврдње руских специјалаца за дезинформисање вероватно преувеличане

Откриц́а о побољшаним способностима Русије да шири дезинформације долазе након што су власник Твитера Елон Маск и поједини републиканци у Конгресу оптужили савезну владу да је у дослуху са технолошким компанијама, како би заједно потиснули десничарске и независне ставове, тако што су превише налога означавали као налоге који покушавају да шире руски утицај.

Стручњаци за обавештајну и технолошку безбедност са којима је разговарао Вашингтон пост упозорили су да је руска агенција, чије су тврдње биле основа за процурели документ, можда преувеличала своју стопу успеха од само један одсто откривених налога.

Али чак и да су лажни налози Русије избегли откривање у 90 одсто случајева уместо у 99 одсто, како се наводи у документима, то би указивало да је Русија постала много вештија у ширењу својих ставова него 2016. године.

Тада је Русија комбиновала бот налоге са људским пропагандистима и хаковањем како би утицала на ток америчких председничких избора, кажу стручњаци.

„Да сам ја америчка влада, схватио бих ово озбиљно, али смирено“, рекао је за Вашингтон пост бивши шеф британске агенције за сајбер одбрану.

Томас Рид, стручњак за дезинформације и професор на Универзитету Џон Хопкинс, рекао је за Вашингтон пост да Гугл, Мета и друге платформе друштвених мрежа покушавају да зауставе руске дезинформације, али да се Русија труди да буде још ефикаснија.

Он је додао да је тврдња од један одсто вероватно преувеличана или обмањујуц́а.

Министарство одбране САД одбило је да коментарише. ТикТок, Твитер и Телеграм, сви наведени у документу као мете руских информативних операција, такође нису одговорили на захтев за коментар.

Мало се зна о алгоритмима друштвених мрежа

Просечан корисник интернета проводи више од два сата дневно на друштвеним мрежама.

Интернет је зато постао можда и водец́е место за дијалог и расправе о актуелним догађајима, култури и политици.

Самим тим, оно што можемо да видимо и прочитамо на друштвеним мрежама добија на важности.

Али мало се зна о томе како се одређени део садржаја приказује корисницима.

Велике технолошке компаније су тајновите у вези са алгоритмима који покрец́у њихове сајтове, док маркетиншке компаније и владе користе инфлуенсере и аутоматизоване алате да прослеђују поруке свих врста.

Анализа ефикасности Русије у ширењу пропаганде на Твитеру, Јутјубу, ТикТоку и Телеграму и другим друштвеним мрежама обухвата активности које су се десиле крајем 2022. године и наводно је била представљена америчким војним званичницима претходних месеци.

Део је докумената који су циркулисали на платформи Дисцорд, а до којих је дошао и Вашингтон пост.

Десетине високо поверљивих докумената процурило је на интернету, откривајуц́и аосетљиве информације намењене високим војним и обавештајним званичницима.

Припадник Националне ваздухопловне гарде Џек Тешеира осумњичен је за одавање поверљивих обавештајних података, за шта му прети казна до 15 година затвора.

(Бета, 13.10.2023)