Фон дер Лајен у Тирани: Нови план раста за Западни Балкан може да удвостручи обим економија региона

На крају самита Берлинског процеса у Тирани, првог који је организован у земљи која није чланица Европске уније, Фон дер Лајен је рекла да је предложила пакет од шест милијарди евра, чија ће реализација зависити од спровођења реформи.

"Ово је био веома успешан самит, али је потребно додатно приближити наше економије и убрзати реформе у процесу приступања ЕУ. Зато сам представила лидерима нови план раста, који, ако буде примењен, има потенцијал да удвостручи обим западнобалканских економија у овој деценији", казала је Фон дер Лајен.

На заједничкој конференцији за новинаре са немачким канцеларом Олафом Шолцом и премијером Албаније Едијем Рамом, Фон дер Лајен је навела да нови план раста за Западни Балкан има четири стуба - увођење Западног Балкана у јединствено тржиште ЕУ, успостављање јединственог регионалног тржишта Западног Балкана, реформе и инвестиције.

"Први стуб је увођење Западног Балкана у јединствено тржиште ЕУ. Тиме заправо отварамо врата јединственог тржишта ЕУ за западнобалканске компаније у седам кључних области, међу којима су сарадња царина, е-трговина, безготовинско плаћање, роминг", рекла је Фон дер Лајен.

Навела је да други стуб подразумева да ентитети на Западном Балкану морају да заврше успостављање јединственог регионалног тржишта, што би, према њеним речима, подигло бруто домаћи производ региона за 10 одсто.

"Трећи стуб су реформе, које су неопходне и за улазак Западног Балкана у јединствено тржиште ЕУ и које би прибилижиле регион чланству у Унији и учиниле га привлачинијим европским инвеститорима. Данас су економије Западног Балкана на 35 одсто просека ЕУ и доста посла је пред нама", додала је.

Четврти стуб, према речима Фон дер Лајен, подразумева повећана издвајања ЕУ за Западни Балкан, под условом да шест ентитета тог региона спроведу потребне реформе.{имаге3}

"Предложили смо инвестициони пакет од шест милијарди евра, од којих су две милијарде у грантовима, а четири у облику зајмова. Средства ће бити упућена ако реформе буду спроведене", навела је.

Упитана о 2030. години као могућем датуму проширења ЕУ, Фон дер Лајен је рекла да је приступање Унији "процес заснован на заслугама" и да земље кандидати не могу постати чланице ако нису спровеле неопходне реформе.{имаге4}

"Не може постојати фиксни датум, независно од степена спроведених реформи и припремљености кандидата за чланство. То никада неће бити прихватљиво за земље чланице. Методологија коју смо усвојили значи да приступање мора да се заслужи", навела је Фон дер Лајен.

Немачки канцелар Шолц је позвао западнобалканску шесторку да се "оспособи" за улазак у ЕУ, наводећи да ентитети морају тешње да сарађују између себе да би постигли тај циљ.

"Нема пута који би водио мимо регионалне сарадње и трајног решавања конфликата, који већ предуго трају. Будућност Западног Балкана је у ЕУ. То обећање важи, и данас важи више него икада", казао је Шолц.{имаге5}

Навео је и да "свака земља региона која тежи у ЕУ држи брзину тог процеса у сопственим рукама" и указао да је у последње време "ипак било и неких назадовања", наводећи као пример недавни напад наоружане групе Срба на полицију Косова.

"Осуђујемо напад на полицајце и све (друге) активности које смо видели на Косову, са нападима на институције и људе. То је нешто што нећемо прихватити и ЕУ и све њене чланице су веома јасне по том питању", навео је Шолц.

Шолц је рекао да Немачка тражи од свих страна да учествују у истрази косовских власти и да је подрже и додао да је "од кључног значаја да српске власти сарађују са косовским" у том процесу.

"Ако би српске власти сарађивале са косовским у истрази, то би било веома добро", додао је Шолц.

Он је рекао и да су немачка влада и ЕУ чврсто опредељени да помогну у решавању конфликта између Србије и Косова, што би отворило врата "доброј будућности за обе државе" и њиховом чланству у ЕУ.{имаге6}

Шолц је казао и да су Србија и Косова постигли доста споразума које треба применити, укључујући оне о формирању Заједнице српских општина (ЗСО).

Фон дер Лајен је рекла да ЕУ "снажно осуђује ужасан напад" на косовску полицију 24. септембра у селу Бањска.

"Сада је потребно утврдити чињенице о том нападу, чекамо исход истраге и на основу тога ћемо одлучити о следећим корацима, у блиској сарадњи са чланицама Уније", казала је Фон дер Лајен.

Шолц је најавио и климатско партнерство са Западним Балканом, рекавши да ће Немачка до 2030. године помоћи са око 1,5 милијарди евра борбу против климатских промена и коришћење обновљиве енергије у региону. Уз то, немачка влада ће обезбедити и 73 милиона евра за нови програм обновљиве енергије у Албанији.{релатед:192353}

Премијер Албаније Рама је рекао да је самит протекао у "истинском осећају пријатељства" и изразио захвалност Шолцу и Фон дер Лајен на свему што раде за приближавање региона и ЕУ.

"Имајући у виду узастопне кризе, од којих је најновија рат Израела и Хамаса, изазови са којима се заједно суочавамо су огромни, али су учврстили наше пријатељство, сарадњу и осећај заједништва", казао је Рама.

У склопу самита Берлинског процеса, лидери са Западног Балкана потписали су Споразум о признавању професионалних квалификација на Западном Балкану за четири нове професије - медицинске сестре, ветеринаре, фармацеуте и бабице.

Споразум, који су потписали премијери Албаније, Србије, Северне Македоније, Црне Горе, Косова и БиХ, представља проширење прошлогодишњег споразума којим је признање диплома у целом региону предвиђено за стоматологе, архитекте и докторе медицине.

У Тирани је данас, у склопу самита, такође званично отворен трећи кампус Колеџа Европе што су присутни лидери Европске уније поздравили као потез са великим симболичким значајем.

И Фон дер Лајен и председник Европског савета Шарл Мишел изразили су наду да је отварање кампуса Колеџа Европе у Албанији весник уласка Западног Балкана у ЕУ.

Мишел је указао да је у Тирани данас отворен први нови кампус Колеџа Европе после 1992. године, када је у Пољској отворен други кампус, "у време када се цео Западни Балкан припрема за будућност у ЕУ", као што су се 1990-их припремале земље Централне Европе.

"Овај кампус ће приближити регион и ЕУ и допринети заједничкој европској будућности. Ово отварање има велики симболични значај", навео је Мишел.{имаге7}

И Фон дер Лајен је упутила сличну поруку, наводећи да је убрзо после отварања кампуса у Пољској уследио улазак те и других централноевропских земаља у ЕУ и изразила наду да ће исто бити и са Западним Балканом после отварања кампуса Колеџа Европе у Албанији.

Кампус у Тирани је трећи у саставу Колеџа Европе, први је отворен у белгијском Брижу, а други 1992. у варшавском насељу Натолин.

Ректорка Колеџа Европе Федерика Могерини, бивша шефица европске дипломатије, казала је да ће активности у кампусу у Тирани почети у септембру наредне године, на почетку школске 2024/2025. године, и да ће у фокусу тог огранка бити европска трансформација и интеграција, са фокусом на Југоисточну Европу.

Берлински процес је формат годишњих састанака који је немачка влада, у време канцеларке Ангеле Меркел, иницирала 2014. године када је у Берлину одржана Конференција о Западном Балкану.

После тог самита у Берлину, домаћини су били 2015. године Беч, 2016. Париз, 2017. Трст, 2018. Лондон, 2019. Познањ, 2020. Софија и 2022. Берлин.

Циљ процеса је да убрза сарадњу са шест земаља Западног Балкана и интеграцију тог региона у ЕУ. Иницијатива се углавном фокусира на решавање билатералних и интерних проблема у региону и унапређење привредне сарадње која би била темељ одрживог развоја региона.