Зекеријах Дјезић и севдах који путује кроз време: Сећање на глас по коме се препознавао радио
Телеграф 17.10.2023 | Горан Милошевић
"Кад је "шимшир" почео да жути у Сарајеву, из мене је излетела песма која је проживљена у мојој родној Семберији. И сама реч "Семберија" има неку заносну дужину и мелодију, опија ме кад год је изговорим"
- То је моја аутобиографска песма, тај "шимшир" сам ја. Много пре него што сам је снимио, преживео сам је под пенџерима једне црнооке. Изгледа да се и моје колеге и моји слушаоци проналазе у мом ашиковању - причао је Зекеријах Ђезић. "Разбоље се шимшир лист под пенџером лијепе Магбуле, аман, разбоље се па од туге пожути. Црноока Магбуло, до коријена сав сам огрез'о, аман, у сузама севдах јада големог. Не плач' више дјевојко, сваки момак може бити твој, аман,
