Истраживање: Већина младих жели да оде из Србије пре 30. године

Млади су незадовољни стањем образовног система у Србији, немају поверења да су одлуке државе у складу са интересима становништва и већина жели да се одсели из Србије пре своје 30. године, резултати су онлајн анкете коју је спровела Новинска агенција Бета.

Анкета је у сарадњи са академском дебатном мрежом "Отворена комуникација" реализована у другој половини септембра и обухватила је 311 испитаника, од којих су 72,8 одсто жене. Старосна структура испитаника била је од 14 до 25 година, а просечна старост 17 година. Највише учесника анкете било је из Београда (49,2 одсто) и градова са мање од 100.000 становника (43,4 одсто).

Већина младих (94,2 одсто) који су учествовали у анкети, наводи да нису упознати са приоритетима Стартегије за младе до 2030. године и да држава не ствара околности за пун развој њихових потенцијала (66,88 одсто).

О положају младих већина анкетираних је оценила да у Србији не постоји организована подршка младима (58,8 одсто), односно 7,39 одсто сматра да она постоји. Нешто више од 10 одсто испитаника (11,26 одсто) наводи да постоји стална подршка младима, док највећи број (43,35 одсто) не сматра да је тако.

Став "Имам поверење да држава доноси одлуке које су у интересу свих група становника, укључујући младе" више од 80 одсто испитаника је оценило изразито негативно или негативно, односно свега 5,46 одсто изразито позитивно или позитивно.

Млади су незадовољни стањем образовног система у Србији: 68,17 одсто има изразито негативан или негативан став о томе.

Ниво припремљености за обављање посла, могућност примене наученог ван школе и квалитет ваннаставних активности се наводе као изразито незадовољавајући аспекти образовања. Уочљиво мали број анкетираних је показао изразито задовољство било којим од понуђених аспекта образовања.

{имаге3}

Већина испитаника показује жељу да напусти земљу пре своје 30 године (45,34 одсто), а као главне разлоге наводе потрагу за бољим приликама за образовање и унапређивање знања и вештина, као и бољу економску ситуацију. Најмање битни узроци напуштања државе по испитаницима су корупција и стање животне средине.

{имаге4}

Млади највише поверења имају у информације професионалних, независних медија (28,62 одсто), потом оних блиских држави (9,97 одсто), па од великих приватних медијских комапанија (9,33 одсто), док најмање поверења дају информацијама са друштвених мрежа (4,5 одсто).

При одабиру свог извора информација млади приоритет дају релевантности понуђеног садржаја, потом препоруци других људи чија мишљења уважавају, а затим угледу који има медијска кућа, док презентација садржаја и начин финансирања медија мање утичу на одабир извора информисања.

{имаге5}

Већина учесника анкете се изјаснила да никада није била изложена неком виду насиља (54,98 одсто), а друштвене мреже се наводе као најчешће место где су доживели насиље.

Поверење испитаника да их надлежне институције могу заштитити од насиља је ниско, 13,82 одсто испитаника има поверења, насупрот 70,42 одсто испитаника који не верује да их државне институције могу заштити од тоога. Тај одговор прати тренд мањка поверења у државу и њене институције међу младима који показују резултати анкете.

{имаге6}

(Бета, 24.10.2023)