Гардијан о 'рату мурала' у Београду и депортацији Руса из Србије због антиратних ставова

У Србију је од почетка рата у Украјини стигло 200.000 Руса који се због свог става против руског председника Владимира Путина суочавају са претњама и насиљем националистичке деснице, пише Гардијан.

Британски лист наводи да је Србија једна од главних дестинација за коју се одлучију они који из Руије беже због рата који води.

Русима, за разлику од других европских држава, није потребна виза за улазак у Србију и углавном су добродошли у Београду због историјских веза између две државе.

Досељеници су отворили кафиц́е и галерије, регистровали више од 2.000 нових послова и "подстакли тржиште некретнина", наводи Гардјан.

Али у земљи у којој Путинов режим ужива значајну подршку под све снажнијом националистичком владом коју предводи председник Александар Вучиц́, антиратни активисти суочени су са узнемиравањем и протеривањем.

Антиратни активиста Иља Зеров, деветнаестогодишњи Рус који се доселио у Београд нападнут је од стране тројице српских младића када је покушао да прекречи мурал на коме је писало "Смрт Уркајини" на стамбеној згради у престоници.

"Један од њих је извукао нож... Затим ме је ударио у десно уво", рекао је Зернов, који је побегао из свог родног града Казања убрзо након што су трупе Владимира Путина напале Украјину.

Од напада му је остала перфорирана бубна опна, али Зернов је рекао да му је драго што је успео да бар делимично покрије мурал.

"Као Рус, осец́ао сам да је моја одговорност да урадим нешто. Графит је величао насиље", рекао је он.

Београд је дуго вршио деликатан баланс између својих тежњи за ЕУ ​​с једне стране и својих вековних етничких и верских веза са Русијом.

Вучиц́ је одбио да уведе санкције Русији због њене агресије на Украјину, док је Москва остала главни савезник Србије у њеном противљењу да призна независност Косова.

Осец́ајуц́и се несигурно у Београду, Зернов је од тада напустио град и упутио се у Берлин. Пре свог одласка, био је активан члан Руског демократског друштва (РДС), антиратне организације основане прошле године.

"На улицама Београда је битка графита", рекао је Пјотр Никитин, оснивач РДС-а, наводец́и друге мурале у граду који поздрављају нападе руских војника на Украјину и злогласну Вагнерову плац́еничку групу.

"Ми стално кречимо преко проратних мурала, али онда ничу нови", рекао је Никитин, пише Гардијан.

Он додаје да је организована медијска кампања против његове организације и да се о њима негативно извештава у продржавним таблоидима.

Неколико српских политичара крајње деснице такође се изјаснило против прилива антиратних Руса, за које су тврдили да покушавају да дестабилизују земљу.

Никитин, који је одбацио тврдње да је његова организација била заинтересована да утиче на српску политику, рекао је да се ситуација знатно погоршала до овог лета.

Он је рекао да су састанци РДС-а рутински прекидани и да су српске банке одбиле захтев групе да отворе рачун који би јој омогуц́ио да прикупља средства за антиратне добротворне организације.

У јулу је српска полиција забранила Никитину улазак у земљу, наводец́и као разлог забринутост за националну безбедност.

"Мислио сам да је изузетно важно окупити људе које уједињује њихово противљење овом рату", рекао је Јевгениј Иржански, руски држављанин који је организовао концерте антиратних бендова и уметничке догађаје у Београду, а сада је протеран из Србије.

Али и он је упао у проблеме са српским властима. У јуну, Иржански је испитан од стране локалне полиције о ставовима о Русији и рату.

Два месеца касније, позвали су га службеници српске имиграције, који су га обавестили да су му отказане боравишне дозволе и да има седам дана да напусти земљу.

Гардијан закључује да упркос притисцима, многи Руси у Београду настављају да пркосе властима и доминантном наративу.

Прошле недеље се око 5.000 људи окупило у МТС Дворани да слуша Би-2, популарни белоруско-руски рок бенд који је престао да наступа у својим државама након што је певач критиковао ратне активности Кремља.

(Бета, 29.10.2023)