На децу је и пљунка блага ( Мика Лажов )

А и да смо знали ништа не би променило – и даље бисмо га звали онако како смо га и како су га и у граду знали и звали – Мика Лажов. Само тако – Лажов! И причало се да он и самог себе лаже. Да лаже и кад сања, да оно што измишља прича као истину, а сви знамо да – лаже! Јер – знамо праву истину. Мики, међутим, није ни било важно нити му је сметало шта ми мислимо о томе шта прича. Он лаже и кад лаже, слаже и сопствену лаж, без да трепне полиже оно што је малочас