Светски дан тоалета: Милијарде људи у свету живе без основних санитарних услова

Око половини светског становништва прети ризик од смртоносних болести зато што немају приступ санитарним тоалетима, подаци су Уједињених нација (УН).

Услед лоших санитарних услова, дешава се да отпад загади пијаћу воду, што води до појаве колере и других смртоносних болести.

Док су поједине земље, као што је Индија, успеле да унапреде санитарне услове, климатске промене стварају додатне изазове у разним деловима света.

Уједињене нације су 2013. године прогласиле 19. новембар за Светски дан тоалета, како би скренуле пажњу на глобалну хигијенску кризу.

• Брисати или опрати - питање које је поделило свет
• Зашто трећина грађана Србије не пере руке после тоалета
• Предуго седите на шољи - овај изум ће то спречити

Деца у зонама сукоб имају трипут веће шансе да изгубе живот услед болести које су повезане са лошим хигијенским условима, него од насиља, упозорава УНИЦЕФ.

Процењују да око 400.000 деце млађе од пет година - око 1.000 дневно, сваке године премине од болести које би могле бити спречене када би више људи имало приступ безбедној води за пиће и бољим санитарним условима.

Око половине девојчица широм Африке одустаје од школовања зато што немају приступ тоалетима, што повећава ризик од сексуалних напада.

„За напредак је неопходно превазићи предрасуде у вези са овом темом, зато што се ради о фундаменталној услузи, од које свакодневно зависи здравље свих нас&qуот;, каже Кејт Медликот, стручњакиња Светске здравствене организације (СЗО) за санитацију и управљање отпадом, за ББЦ.

Са највећим изазовима суочене су земље Подсахарске Африке, Јужне Азије и Океаније, подаци су УН-а.

Погледајте видео о јапанском тоалету:

Вршење нужде на отвореном

Број људи широм света, који врше нужду на отвореном, у последње две деценије смањио се за више од две трећине.

Међутим, за око 419 милиона људи, природа и јавна места је и даље су једини доступан „тоалет&qуот;, упозоравају из СЗО.

Нигерија, најмногољуднија земља Африке је у светском врху - 46 милиона људи, што је око 23 одсто становништва те земље, врши нужду на отвореном.

„Уз овако лошу статистику, искорењивање ове праксе у Нигерији претворило се у питање националног достојанства&qуот;, каже за ББЦ Колаволе Банво, програмски директор међународне невладине организације Вотерејд Нигерија (ВатерАид Нигериа).

Око 95 милиона Нигеријаца нема приступ основним санитарним услугама, па се ова земља често бори са епидемијама колере.

Ова болест је у многим развијенијим земљама искорењена увођењем канализације и система за пречишћавање воде.

Скоро 400 људи изгубило је живот током последње епидемије колере у Нигерији, која је избила у јануару 2023. године у држави Борно, на северу земље.

Нигерија је поставила циљ да искорени вршење нужде на отвореном до 2025. године.

Према процени УНИЦЕФ-а, потребно је изградити око 3,9 милиона тоалета, како би циљ био постигнут.

У октобру 2022. године, држава Јигава постала је прва у Нигерији, која је успела да стане на пут овој пракси.

• Ко је био индијски „Човек тоалет&qуот;
• Како се Индија бори против пљувања на улицама и зашто је немогуће добити ту битку
• Јачање покрета људи који не перу одећу
• Шта ако нам се са неба сручи измет из тоалета авиона и колика је вероватноћа да нас погоди

Где је Балкан на светској мапи?

Док половина светског становништва живи без приступа санитарним тоалетима, велики део Балкана покривен је канализационом мрежом, подаци су Светске банке.

У Албанији, једној од најсиромашнијих земаља Европе, скоро целокупно становништво има приступ основним санитарним услугама, што значи да домаћинства не морају да деле тоалете.

Око 56 одсто становника те земље имало је приступ безбедним санитарним услугама у 2021, показују последњи доступни извештаји.

Ипак, чучавци и пољски тоалети и даље су стварност и у овом делу света, иако представљају ризик по здравље, а овај проблем посебно погађа децу школског узраста.

• Менструално сиромаштво: Колико су у Србији поскупели улошци и тампони
• Осам кључних ствари за хигијену дома
• Како цревна флора контролише наш мозак

Стотине школе широм Балкана још нема санитарне тоалете, а међу другим проблемима су недостатак сапуна, тоалет папира, као и услова за одржавање менструалне хигијене.

Процењује се да око 100 школа у Србији нема тоалет или су у њима нужници без могућности испирања, показао је последњи доступан извештај Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут&qуот; из 2018. године.

У Црној Гори, већина школа има текућу воду, али санитарни услови су „на ограниченом нивоу&qуот;, са школама које и даље имају чучавце, показало је истраживање Института за јавно здравље Црне Горе за 2023. годину.

Погледајте видео: Како измет може да сачува планету

Корак напред

Међународне агенције упозоравају на санитарну кризу, али такође истичу да се ситуација у свету побољшава - од 2000. године до данас, 2,5 милијарди људи је добило приступ безбедним хигијенским условима.

Нигерија је данас земља са највећим бројем људи који врше нужду на отвореном.

Видео: У Уганди постоји апликација која олакшава људима живот

Пре мање од деценије, то је била Индија, али су власти ове земље успеле да преокрену ситуацију.

У Индији је 2014. године живело 90 одсто људи Јужне Азије, односно више од 600 милиона људи, који су вршили нужду на отвореном.

У то време, око петине индијских школа није имало женски тоалет.

Власти Индије покренуле су акцију изградње тоалета, која важи за најмасовнију у свету - за 60 месеци, изграђено је око 110 милиона тоалета, што може да подмири потребе око 600 милиона људи.

Иако је премијер Индије Наренда Моди 2019. године саопштио је да је вршење нужде на отвореном искорењено у руралним подручјима, УНИЦЕФ каже да на том плану има још посла.

Видео: Овако изгледа свемирски тоалет

Ризици по здравље

Искорењивање праксе вршења нужде на отвореном је тек први корак.

Бангладеш, азијска држава од 169 милиона становника, 2015. године је успела да стане на пут овој пракси.

Међутим, безбедан приступ санитарним услугама данас има мање од половине становника ове многољудне земље.

„Мање од једног процента становништва врши нужду на отвореном, али и даље заостајемо на плану хигијене&qуот;, каже за ББЦ Хасин Јахан, програмска директорка Вотерејд Бангладеш (ВатерАид Бангладесх).

Обавезујући се да постигне циљеве одрживог развоја УН-а, Бангладеш планира да обезбеди приступ хигијенским условима за целокупно становништво до 2030. године.

Јахан истиче да је за постизање циља неопходно борити се и против сиромаштва.

Само у Даки, главном граду Бангладеша, 4,4 милиона људи - око петине становника, живи у такозваним сламовима, несанистарним насељима.

„По неколико породица дели један тоалет, што се сматра небезбедним, а због недостатка простора немају где да изграде појединачне тоалете за сопствена домаћинства&qуот;, појашњава Јахан.

Погледајте и овај видео: Благо из нашег тоалета за које ни не знамо

Решење

Све је теже пронаћи решења за ове проблеме.

Размере проблема су велике, а чини се да је решење једноставно - изградња тоалета и канализационих система широм света.

„Али, то је само мали део решења&qуот;, каже за ББЦ Ен Томас, виша саветница УНИЦЕФ-а за санитацију и хигијену.

Други фактори, као што су урбанизација и климатске промене, отежавају пут ка проналажењу решења.

Томас додаје да савремене врсте тоалета, који нису повезани са канализацијом, представљају алтернативну, нарочито у земљама које су погођене поплавама изазваним климатским променама.

Тоалети без цеви и канализације

Једна од могућих решења су технолошки напредни тоалети, који самостално прерађују отпад, а не захтевају повезивање на канализациону мрежу.

Раде на струју, али она може да се произведе уз помоћ соларних панела.

Овакви изуми су од посебног значаја за земље које имају проблем са снабдевањем водом.

Једно од троје деце у свету - око 739 милиона, живи у деловима света где влада несташица воде, наводи се у новом извештају УНИЦЕФ-а.

Услед климатских промена, вода би у будућности могла да постане још драгоценији ресурс.

Иако тоалети који користе мало или нимало воде представљају потенцијално решење за делове света погођене несташицама, за сада су скупа инвестиција.

Стручњаци кажу да ће развој оваквих технологија у годинама које долазе постати приоритет, јер климатске промене погађају како сиромашне, тако и богате земље.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.19.2023)