„Шта ће ти пиштољ, мој Тупчо?“ Потресни опроштај Мериме Исаковић од Жарка Лаушевића

Корачам тамним ходницима Позоришне академије. Јесен 1979. Све дубље. Још увек чујем гласове колега који уче улоге понављајући текст. Не могу. Мени треба тишина. Идем дубље у таму. „Коначно“, помислих с олакшањем: „Тишина“ „Ох“, рекох и угледах осмех па шиљати нос, плаве очи, па лице којем све припада. Вижљасти младић дугог лица. Препознала сам га: Жарко, из нове глумачке класе. Ја: „Ох, извини. Ја тражим тишину.“ Жарко: „Јеси ли је нашла?“ Ја: „Мислила сам да