„Šta će ti pištolj, moj Tupčo?“ Potresni oproštaj Merime Isaković od Žarka Lauševića

Koračam tamnim hodnicima Pozorišne akademije. Jesen 1979. Sve dublje. Još uvek čujem glasove kolega koji uče uloge ponavljajući tekst. Ne mogu. Meni treba tišina. Idem dublje u tamu. „Konačno“, pomislih s olakšanjem: „Tišina“ „Oh“, rekoh i ugledah osmeh pa šiljati nos, plave oči, pa lice kojem sve pripada. Vižljasti mladić dugog lica. Prepoznala sam ga: Žarko, iz nove glumačke klase. Ja: „Oh, izvini. Ja tražim tišinu.“ Žarko: „Jesi li je našla?“ Ja: „Mislila sam da