Ана Ахматова: Љубав

Час те лукаво опчињава ко змија крај срца свијена у клупко, час ти по цео дан на белом прозору ко млади голуб гуче љупко. Час у заслепљујућем ињу бљесне, час је спазиш у сањивости шебоја... Али те сигурно и трајно одводи од радости и од спокоја. И тако слатко уме да јеца у молитви чежњиве виолине. И страх те обузме кад је препознаш у непознатом осмеху што изненада сине. *Превела с руског језика Љубица Несторов