ДЕМОСТАТ: Изборне прогнозе у условима учесталих крађа политичког идентитета бирача

ПролегоменаДа и су могући поштени и демократски избори у партократском и клептократском систему? 

Нису могући, а ако се ипак десе онда или избори нису били непоштени и недемократски или систем није био партократски и клептократски. 

Да ли је у партократском и клептократском систему могућ изборни успех опозицијских партија које би, иначе, у поштеним и демократским изборима однеле победу? Јесте, али веома ретко и под условом да конзорцијум опозицијских партија освоји најмање десет постотака више аутентичних гласова бирача од партија које држе власт. Тиме би били близу броју официјелних гласова према пребрајању које врше званични орган за спровођење избора.  

Но и поред тога, путева за изборни успех опозиције има иако су путеви запретани лажним пречицама. Једа од услов свих услова за изборни успех опозицијских странка је истински договор о њиховом савезу и поштовања тог договора, како уочи избора, тако и после избора. Сумња у резултате предизборних истраживањаСумња у резултате јавномњенских истраживања је прилично раширена, поготову међу онима којима истраживање није пружило жељене резултате (пре свега то су страначки политичари и бирачи који се сврставају у екстремне навијаче својих странака). Истраживач онда постаје жртвени јарац и „гласник кога треба убити“ (опозит пословице старих Латина „Не нунтиум нецаре“). Но, далеко од тога да мислим све најбоље о истраживањима предизборног мнења. Напротив! Управо на том правцу је неколико аргумената који оправдавају сумњу у (прогностичку-критеријску) валидност истраживања јавног мнења уочи парламентарних и других избора, поготову у државама као што је Србија. 

У 21. век се ушло са раширеном сумњом у резултате јавномњенских истраживања, како у свету тако и код нас. Посебно је сумња усмерена на налазе предизборних истраживања. Помало је апсурдно што су ретки научни одговори на ширење те сумње, иако је то стандардно методолошка норма, јер „(у) науци нема места за искуствене податке које није могућно проверавати, или још таĉније, које није у стању да независно провери свако у науĉном погледу компетентно лице.“ (Војин Милић, Социолошки метод, стр. 187). Шта утиче на валидност резултата предизборних истраживањаНа валидност резултата предизборних истраживања утичу следећи чиниоци: (1) истраживач(и), укључив и ауторе узорка, (2) узорковани испитаници, (3) изабрана процедура прикупљања података, тј. реализатори изабране процедуре (најчешће анкетари или интервјуери), (4) наручиоци и финансијери истраживања (посредно) и (5) главни уредници политичког и друштвеног контекста (окружења) у којем се дешавају избори, тј. чиниоци који својим не/деловањем битно утичу и фактички одређују степен легалитета и степен легитимитета избора. 

У овом тексту задржаћемо на грубом указивању на утицаје деловања истраживача и понашања испитаника на објективност и валидност резултата истраживања. 

Пре него што пређем на изножење аргумената у прилог сумње у валидност истраживања, скренуо бих пажњу на чињеницу да су предизборна истраживања изложена најригорознијем критеријуму верификације валидности. 

Валидност у случају предизборних истраживања у финалном мерењу проверава се путем компарације прогнозе изборног резуллтата (тј. суме изјава испитаника о изборној оријентацији на временски блиским изборима) с једне стране и официјелних резултата избора с друге стране. При том, мужно је имати на уму да се ту ради о компарацији ставова уочи избора и изборног резултата који је резултат понашања бирача на изборима. Дакле у питању је поређење два различита (разнородна) феномена - ставова и понашања - између којих може али не мора да постоји поклапање. Ипак, по правилу реч је о мање-више високој корелацији између ове две варијабле. 

Другим речима, за критеријум евалуација валидности истраживања и рада истраживача, узима се изборни резултат на који истраживач нема никакав утицај. Да би тај критеријум био  ваљан, нужно би било барем размислити о питању: колико је изборни резултат истинит приказ аутентично личног изборног опредељења бирача, а колико резултат могуће манипулације са гласовима бирача од стране учесника у предизборним активностима и у активностима пребројавања гласова бирача (видети Хенесси, 1965; Ламза Посавец, 2015). Дакле, ваљало би проверавати валидност истраживања (стандардизованим процедурама) али требало би проверавати и то да ли је постојао легалан и легитиман утицај на бираче или је ту било и не-легалног и не-легитмног утицаја на гласање и на гласове бирача (тј. оваквог или онаквог „усмераванаја“ гласова).  Значи да питања која треба да оправдају или отклоне сумњу у објективност и валидност, треба подједнако да се односе како на истраживача (његово знање и његова професионална етика), на испитаника (прихватање уместо одбијања учешћа у истраживању и искреност одговора), на понашање изборних актера у времену пре избора, током избора и током пребројавања гласова са становишта легалитета и легитимитета или као се обично каже да се понашање изборних актера оцени са становишта поштења и поштовања демократских принципа. 

Закључујем да се по правилу узроци непоклапања прогнозе резултата избора и официјелних резултата избора приписују истраживању и грешке се траже на страни истраживача, док се а приори официјелни резултати избора узимају као истинити. Официјелна верификација изборног резултата од стране надлежних актера избора ретко се доводи у сумњу у контексту оцене валидности предизборних истраживања, чак и онда када је сумња у намештање изборног резултата тема дана. 

Све у свему произлази да истраживачи треба да приброји прогнози броја аутентичних гласова бирача који нису претрпели накнадно фалсификовање и све оне гласове који су резултат преварних радњи које су се дешавале пре избора, током изборног дана и током извештајног сумирања гласова бирача. Рекло би се: немогујћа мисија. – Погледајмо то барем мало детаљније. 

Да ли ће испитаник рећи за кога би гласао да има могућност да истинито искаже своје изборно опредељење или је већ подлегао притиску оних који захтевају да он гласа за ове или оне, па ће рећи да ће гласати онако како је од њега захтевано? Да ли истраживач може да препозна аутентични одговор испитаника или одговор који је наметнут. Да ли ће препознати испитаника који нема свој одговор већ прихвата одговор који му је „при руци“ (тако ће гласати моје комшије; видео сам у новинама, на телевизији; питао сам људе у које имам поверења; сви моји тако гласају; прича се да су они најбољи…). Формати (не)легалног и (не)легитимног гласања и бројања гласоваУ партократским и клептократским државама да би истраживач дошао до процене изборног резултата онаквог какав ће се официјелно изнети, нужна је добра прогноза излазности на дате изборе и добра прогноза броја неважећих гласова, а потом је неопходно да учини немогући посао, да препозна и сумира следеће гласове настале легално и нелегално или легитимно и нелегитимно: 

(1) гласови који су резултат аутентичног опредељења бирача било да је настао пре предизборне кампање било да је настао током кампање али без спољних притисака;  

(2) гласови који су резултат конформистичког гласања под фронталним утицајем или притиском окружења - предизборна кампања (било прљава било коректна, бандвагон еффецт и сл; 

(3) гласови који су резултат добровољно прихваћених екстерних захтева за гласањем за одређену партију; 

(4) изнуђен гласови - застрашивање, претње, уцене, 

(5) гласови на основу присилне или добровољне трампе гласова за одређено добро (овде се убраја подмићивање и куповина гласова; за разлику од уцене где бирач може да изгуби нешто, у случају трампе-куповине у питању је неки добитак); 

(6) гласови настали на основу случајног гласања („Зажмурим, завртим оловку, па где падне, за тога гласам“);

(7) гласови настали путем кривотворења приликом пребројавања гласова – ради се о променама у дистрибуцији гласова које се дешавају након завшеног гласања од стране актера који сачињавају официјелне извештаје о гласању на различитим нивоима сумирања гласова. 

Када се има у виду оволика разноликост нелегалних и нелегитимних ресурса гласова, како оних који се налазе у гласачкој кутији, тако и оних који се налазе у званичним извештајима о гласању, онда је јасно колико је био у праву британски истраживач Рогер Јовелл када је написао: „Толико је ствари због којих истраживања могу кренути у лошем правцу па је право чудо што истраживања уопште могу бити у реду, као што обично јесу“ (Јовелл ет ал. „Тхе 1992 Бритисх Елецтион: Тхе Фаилуре оф тхе Поллс“. Публиц Опинион Qуартерли, Волуме 57, Иссуе 2, Суммер 1993, Пагес 238–263). 

Не знам колико је у праву цитирани аутор када тврди да су јавномњенска истраживања у реду „као што обично јесу“. У нас та истраживања обично нису у реду и тешко могу да буду у реду! - Овде смо само поменули формате кроз које пролазе гласови од њихове аутентичне оријентције у мнењу бирача (у мери у којој она постоји) до њихове официјелне форме у извештајима о изборима. Тиме смо само оквирно указали на део екстерне манипулације бирачким гласовима од стране доминантне политичке моћи, који отежавају рад и онемогућавају прогнозирање изборног резултате. Јасно је ко сноси одговорност за манипулацију гласовима и бирачким уверењима, но остаје питање и сумња у одговорност самих истраживача (њихово знање, искуство, етика). Такође је у питању и под сумњом воља и спремност самих испитаника да учествују у истраживању и њихова спремност да искрено одговоре на питања о изборним опредељењима.