На данашњи дан 1. децембар

На данашњи дан 1. децембра 1918. године у Београду је проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, с принцем Александром И Карађорђевићем као регентом и Београдом као престоницом.

1455 - Умро је италијански вајар, златар и сликар Лоренцо Гиберти (Лорензо Гхиберти), који је израдио чувена врата на крстионици катедрале у Фиренци. Његов спис "Цомментарии" представља вредан документ за изучавање италијанске архитектуре и сликарства.

1640 - Португалија је после устанка којим је збачена шпанска власт поново стекла независност. Две седмице касније војвода од Брагансе (Браганца) крунисан је за португалског краља под именом Жоао ИВ (Јоао). Шпанија је независност Португалије признала тек 1668.

1761 - Рођена је Мари Тисо (Марие Туссаус), која се прославила правећи воштане маске личности погубљених у Француској револуцији, а у Великој Британији је 1802. поставила сталну изложбу воштаних фигура својих савременика (данас Музеј Мадам Тисо).

1821 - Доминиканска Република, која обухвата две трећине источног дела карипског острва Хаити, тада познатог као Хиспањола, прогласила је независност од Шпаније.

1822 - Оснивач бразилског царства Дом Педро крунисан је за првог цара Бразила под именом Педро И.

1825 - Умро је руски цар Александар И Романов, који је током владавине 1801-25. проширио територију Русије (Грузија 1801, Финска 1809, Бесарабија 1812, Азербејџан 1813). Након пораза Наполеона у Русији 1812. имао је водећу улогу у антифранцуској коалицији европских сила и један је од главних инцијатора стварања Свете алијансе 1815. Успешно је ратовао против Отоманског царства (1806-12) и помагао је српским устаницима.

1906 - У Паризу је отворен биоскоп "Омнија Пате", прва дворана у свету наменски изграђена за приказивање филмова.

1918 - Одлуком данског парламента Исланд је стекао независност.

1918 - Провинција Трансилванија, раније у саставу Мађарске, односно Аустро-Угарске, ујединила се са Румунијом. У састав Румуније ушао је и румунски део Баната и још неке покрајине. Овај датум Румуни славе као национални празник Дан уједињења.

1925 - У Локарну у Швајцарској потписани су споразуми европских држава о гаранцији мира и неповредивости граница. Најважнијим сматра се Рајнски пакт којим су се Немачка, Француска и Белгија обавезале на поштовање граница, а Немачка прихватила демилитаризацију Рајнске области. Ове споразуме прекршио је Хитлер 1936, када је окупирао Рајнску област, а потом напао Чехословачку (1938) и Пољску (1939).

1934 - У Лењинграду је убијен Сергеј Киров, близак Стаљинов сарадник, члан Политбироа и секретар Централног комитета совјетске Комунистичке партије. Атентат на Кирова био је Стаљину повод да отпочне са жестоким обрачунима са противницима.

1936 - Умро је италијански писац Луиђи Пирандело (Луиги Пиранделло), добитник Нобелове награде за књижевност 1934, један од најзначајнијих драмских писаца 20. века, који је отворио нове путеве модерне драматургије. Од његове 44 драме сабране под насловом "Голе маске", најпознатије су "Дјакомино", "Хенри ИВ", "Шест лица траже писца".

1971 - У Карадјордјеву је на седници Председништва Савеза комуниста Југославије смењен део руководства Савеза комуниста Хрватске - носилаца политике тзв. масовног покрета. Уследиле су "чистке" у политичким и привредним врховима у Србији, Словенији и Македонији, чиме је спречен покушај политичких и привредних реформи у СФР Југославији.

1973. - Умро је израелски државник Давид Бен Гурион, водја борбе за стварање државе Израел и њен први премијер 1948-53. и поново 1955-63.

1981 - У највећој несрећи у историји југословенског ваздухопловства, авион "ДЦ-9 супер 80" љубљанског "Инекс-адриа авиопромета" ударио је у планину у близини Ајачија на Корзици. Погинуло је свих 178 путника и чланова посаде.

1988 - Беназир Буто (Бхутто) је постала премијер Пакистана, као прва жена на челу једне исламске земље.

1989 - Михаил Горбачов је као први совјетски лидер посетио Ватикан и договорио се с папом Јованом Павлом ИИ о успостављању дипломатских односа СССР и Ватикана.

1991 - На референдуму у совјетској републици Украјини надмоћна већина бирача изјаснила се за независност од СССР.

2000 - Лидер Партије националне акције Винсент Фокс (Винценте Фокс) инаугурисан је за председника Мексика, чиме је окончан 71 годину дуг период владавине Институционалне револуционарне партије. То је био први пораз те партије од 1929.

2001 - Јапански краљевски пар, принцеза Масако и престолонаследник принц Нарухито добили су након осам година брака прво дете, кћерку Аико.

2002 - За председника Словеније изабран је дотадашњи премијер у више мандата Јанез Дрновшек.

2004 - Умро је холандски принц Бернард (Бернхард) отац краљице Беатрисе. Бернард де Лип-Бистерфелд (Липпе-Биестерфелд) родјен је у Немачкој, а краљ Холандије постао је 7. јануара 1937. године, када је оженио тадашњу холандску краљицу Јулијану.

2010 - Амерички конгрес је одлучио да се америчким Индијанцима и црним фармерима, који су деценијама чекали да Вашингтон одговори на њихове тужбе, исплати 4,6 милијарди долара и тиме закључи историјски судски спор.

2011 - Преминула је Криста Волф (Цриста Волф) књижевни критичар, романописац и есејиста, једна од најпознатијих списатељица у бившој Источној Немачкој ("Московске приповетке", "Размишљања о Кристи Т", "Подељено небо", "Без места - Нигде", "Шта остаје").

2013 - На локалним изборима на Косову највише градоначелника у албанским срединама добиле су владајућа Демократска партија Косова и опозициони Демократски савез Косова, а у општинама са српском већином убедљиво је победила Градјанска инцијатива Српска.

2013 - У Хрватској је одржан референдум о браку на којем су се градјани изјаснили да Устав земље дефинише брак као заједницу мушкарца и жене.

2016 - Тајландски престолонаследник Маха Ваџиралонгкорн званично је ступио на престо и тако наследио недавно преминулог оца Бумибола Адуљадеја, који је владао 70 година.

2017 - Колумбијски Конгрес ратификовао је измењени мировни споразум владе и Револуционарних оружаних снага Колумбије (ФАРК), након што је претходни споразум постигнут крајем септембра, одбачен на референдуму. У оружаним сукобима у Колумбији који трају преко 50 година процењује се да је страдало 220.000 људи.

2019 - Ирачки парламент прихватио је оставку владе Адела Абдела Махдија након два месеца антивладиних демонстрација у којима је погинуло више од 400 људи.

(Бета, 01.12.2023)