Научници: Дозволите експерименте на ембрионима старим до 28 дана да бисмо открили тајне људског развоја

Многи врхунски британски научници позивају да се тренутно ограничење од 14 дана за истраживање ембриона удвостручи на 28 дана, како би могли да проуче тајне раног људског развоја.

Укидање забране могло би да доведе до великих научних открића која се односе на неплодност, побачај и дефекте при рођењу - и чини да се би могла да постоји подршка јавности за то.

Недавно објављени резултати теренског рада, спроведеног на узорку од 70 људи, чији је циљ био да се саслушају различити ставови јавности о изузетно контроверзним темама, показују да је расположење повољно.

Пројекат, који је вредан 100.000 фунти и који је делом финансирало владино независно тело Британско истраживање и иновација, спроведен је од маја до јула ове године, постављајући етичка и филозофска питања о идеји да се ова граница продужи.

• „Постанете робот који извршава дужност&qуот;: Шта је репродуктивна контрола и колико је честа
• Како ДНК древних бактерија и вируса може да користи данашњој медицини
• Највећи напредак у лечењу рака грлића материце у последњих 20 година, кажу научници

Група која стоји иза овог рада - Биолошка иницијатива људског развоја (ХДБИ) - каже да је то важан први корак у много дужој расправи која ће неизбежно бити потребна ако желе да се промене законска правила око експеримената на ембрионима.

Организације као што су Право на живот Белика Британија и неке верске групе категорички се противе медицинским експериментима на људским ембрионима.

Портпаролка Права на живот Велика Британија Кетрин Робинсон је рекла: „На људским ембрионима не би смело никада да се експериментише.&qуот;

Она је навела да је овај пројекат благо прикривени покушај лобирања за укидање ограничења од 14 дана - што ХДБИ негира.

Иницијатива каже да је циљ да се боље разумеју очекивања и брига јавности у погледу регулативе која прати истраживања која обухватају људске ембрионе.

Незаустављива наука?

Професор Робин Ловел-Беџ, копредседник групе за надзор ХДБИ-ја, старији лидер групе и шеф Лабораторије за биологију матичних ћелија и развојне генетике на Институту Френсис Крик, каже: „Кад се запитамо: 'Да ли ћемо моћи да променимо закон?', морамо да будемо веома опрезни.

Овај договор између друштва и истраживача постоји веома дуго.

„Влада неће урадити ништа без подршке јавности… а ово испитивање сугерише да би подршка могла да постоји.&qуот;

Он је истакао да нико не предлаже узгој ембриона за прављење беба.

Уместо тога, ради се о истраживању најранијих дана и развојних процеса новог живота.

Он каже да је ограничење од 14 дана у британском Закону о људској оплодњи и ембриологији, које датира још од 1990. године, било „увек арбитрарна&qуот; или прихватљива граница.

У то време десио се пробој у лабораторијским истраживањима оплодње и раног развоја ембриона.

Посматрање онога што се дешава у лабораторији може да помогне разумевању свега што пође по злу.

Наука је у значајној мери напредовала од тада, померајући границе колико дуго ембрион у развоју може да се одржава у животу у посуди ради истраживања после оплодње, кад би се то законски дозволило.

Етичке границе

Неки тврде да правило о 14 дана никад није требало да представља чврсту моралну границу за истраживање ембриона, већ је само било практично временско ограничење.

Шта се тачно дешава после 14 дана помало је и мистерија, зато што истраживање није било дозвољено.

Предложио га је Ворноков одбор 1984. године, недуго после рођења Луисе Браун, прве бебе настале вантелесном оплодњом 1978. године.

Праг од 14 дана достиже се кад се достигне физичка граница и појави се нешто по имену „примитивна црта&qуот; - кад ембрион дуг један милиметар прерасте из лопте ћелија у нешто више са препознатљивим врхом, дном, предњом и задњом страном.

Након тога, почињу да се формирају сложеније структуре.

На основу експеримената на животињама и снимака трудних жена, стручњаци знају да се до четврте недеље или 28. дана формира срце и оно почиње да куца.

У том тренутку, ембрион је и даље мањи од зрна пиринча и нема функционалан нервни систем да би осећао бол, кажу они.

Експерти тврде да би продужавање времена за истраживање ембриона на 28 дана омогућило научницима да ближе проуче виталне развојне процесе који се дешавају током гаструлација - кад се формира главно градивно ткиво.

Доктор Питер Рад Ган, главни научник ХДБИ-ја, објашњава: „Знамо врло мало о томе шта се дешава после две недеље. Период од друге до пете недеље је црна кутија.&qуот;

Он каже да разумевање овог стадијуму може да доведе до веће стопе успеха вантелесне оплодње и истраживања спине бифиде.

„Свака четврта вантелесна оплодња је успешна. Она често не успе после друге недеље развоја. Тренутно знамо врло мало о томе шта доводи до тог неуспеха.&qуот;

Важна рана структура ембриона, звана нервна цев, која ће се претворити у мозак и кичму, затвара се око четврте недеље.

Кад тај процес не успе, бебе могу да имају нешто што се назива дефектом нервне цеви, у који спада и спина бифида, код које је, у најтежим облицима, кичма отворена и може да се оштети.

• Репродуктивно здравље у Србији: Рак не мора да буде препрека за родитељство
• Вантелесна оплодња - ко и како може да се пријави на сајту еУправа
• Како генетика одређује наше животне изборе

Посматрање затварања могло би да покаже и који се ембриони приближавају 28. дану у лабораторији после чега их треба уништити, ако би дошло до слагања око нове границе, кажу научници.

Људи који су учествовали у теренском раду ХДБИ-ја такође су упитани за мишљење о научницима који развијају синтетичке ембрионе - настале из матичних ћелија, а не јајне ћелије или сперме.

Неки су се противили свим облицима истраживања људских ембриона.

Неки су тражили појединачне дозволе, од случаја до случаја.

Велика Британија тренутно расправља о томе како регулисати овај тип пионирског рада.

Правни и етички експерти у Великој Британији осмишљавају добровољни сет смерница за које се каже да ће бити објављене пре краја године.

У Великој Британији постоје закони који спречавају да се синтетички ембриони користе за прављење беба.

Друга истраживања већ тестирају различите моделе људско-хибридног ембриона на животињама.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.03.2023)