Вечни живот „Краља Ибија”
Политика 10.12.2023
После неколико корака, Зоран Радмиловић се враћа и каже: „Извини, заборавио сам да ти вратим онај дуг”, иако ми наравно никакав новац није дуговао. Желео је да имам чиме да будем галантан пред девојком. Био је велики лаф
Одлазим у Атеље 212 код Мире Траиловић. Испред канцеларије секретарица. Представим јој се и кажем ко сам и да ме шаље Радош Новаковић. Телефоном је зове и каже: „Миро, овде је један дечко и каже да га Радош шаље код вас.” Чујем како она говори: „Пусти га нека уђе.” Улазим у њену канцеларију, а она онако богом дана, огромна, устаје, театрално се поздравља са мном и каже ми: „Драго ми је што могу да те упознам.” Тог тренутка помислио сам, боже какво фолирање,
