Израел и Палестинци: Преживели са музичког фестивала о траумама због напада Хамаса

„Овде можете да плачете&qуот;, гласи натпис на табли исписан светлоплавим словима на чисто белој позадини.

Иза њега, удобне софе прекривене јастуцима одвојене су параванима од остатка просторије.

То је безбедан, интиман кутак у коме преживели са музичког фестивала могу да буду са другима који су прошли кроз исту патњу 7. октобра и да добију помоћ за ментално здравље која је многима од њих очајнички потребна.

Хамасови нападачи су рано тога јутра упуцали, претукли или спалили више од 360 младих посетилаца фестивала, након што су упали на фестивалску локацију близу ограде која раздваја Израел од Појаса Газе.

Још 40 их је узето за таоце.

• Дошли су да се забаве на музичком фестивалу у Израелу, а онда су спасавали животе
• „Хорор сцене&qуот; на музичком фестивалу у Израелу: Пронађено 260 тела, људи бежали од кише метака
• Хамас силовао и сакатио жене у нападу на југ Израела, сазнаје ББЦ

Испрва су објаве на друштвеним мрежама приказивале успаничене гомиле како беже од ракета испаљених из Газе и од стрелаца на терену.

Касније су узнемирујући снимци припадника хитних служби почели да потврђују размере масакра, кад су снимљени бројни убијени посетиоци фестивала.

У наредним данима, докторка Лија Наор је схватила да, за разлику од оних који су евакуисани из оближњих кибуца, млади људи са фестивала који су преживели нису већ имали заједнице око себе које би им пружиле подршку.

И зато ју је она створила.

„Желела сам само да имају некога да их загрли&qуот;, објашњава докторка Наор.

„Били су врло растресени и укочени. Затим је наступила криза поверења - нико се ту није нашао за њих, ни њихови родитељи, ни војска, ни полиција.

„Нико није био ту да их спасе. И зато је први задатак био да се осете безбедно и на здравом месту.&qуот;

Локација на отвореном у Ришпону, северно од Тел Авива, заштићена је и мирна.

Рани децембарски дани су топли у Израелу и људи седе на шареним врећама за седење разбацаним по трави.

Истакнут је временски распоред на којем се види велики распон радионица тога дана, од прављења мозаика до звучних купки.

Ту су још и масажа, групна музика и часови певања.

Неколико доброћудних паса мува се међу групом људи, чекајући да буду помажени или просећи храну.

Један мали црни мешанац чиваве има пар сребрних крила окачен на леђима, изазивајући узвике дивљења.

Другачије је било у првим данима после напада Хамаса.

„Иако су им тела била цела, видели смо колико су сломљени и да су им очи празне&qуот;, присећа се Лија.

„Нису изгледали живо. Нису смели да нас погледају. Тресли би се, не би јели, не би пили. Зло са којим су се ови људи сусрели је несхватљиво.

„Рекла сам им још раних дана: 'Колико год мрачан био мрак који сте видели, донећемо вам светло. Помоћи ћемо вам да поново почнете да верујете у себи и друге.&qуот;

Ово место је настало уз огроман заједнички напор, али то није учинила држава.

Сви су овде добровољци који улажу слободно време у нади да ће залечити и сами себе.

Храна из кућне радиности изложена на ниским столовима донирана је од добротворних организација и фирми.

Сви желе да ураде нешто да би помогли после једног од најмрачнијих момената у историји Израела

Лиор Гелбаум је преживела Нову.

Хвалим јој сићушне драгуље које је налепила испод оба ока, док светлуцају на светлу, и она ми каже да се због њих поново осећа свечано.

Ова двадесетчетворогодишњакиња из града Петах Тиква долази овамо редовно да би добила помоћ и да би делила ручно рађене сребрне огрлице другима који су били тамо тога дана.

Добро се сећа свега.

„У 06:30 ујутро, чули смо ракете како нам лете изнад глава&qуот;, каже ми она.

„Знамо добро шта се у том случају ради, па смо ушли у наша кола и почели да одлазимо, али дошло је до застоја у саобраћају.

„Чули смо пуцње изнад наших глава, тако да смо изашли и само почели да трчимо према отвореном пољу.

„Нисмо знали куда идемо или шта се дешава, само смо чули пушчану ватру свуда око нас. Двоје људи, Јехуда и Халит, имали су велика кола и убацили су нас унутра и одвезли. Они су нас спасли.&qуот;

Лиор такође говори о важности музике за њен процес излечења.

„Сви који су били на фестивалу Нова воле да плешу, воле да буду заједно.

„После масакра, за заједницу је било важно да се поново окупи и да ојачају једни друге, да буду заједно и разговарају и осећају емоције.&qуот;

Али она каже да има великих проблема да ужива у нечему што је огроман део њеног идентитета.

„Било ми је тешко да слушам музику после фестивала Нова, и ја се и даље осећам пријатно само док слушам музику на концертима музичара који дођу овамо&qуот;, каже Лија.

Погледајте видео: Бежање пред нападом Хамаса

Изнад дела за седење, преко ниског брда се протеже огроман врт.

Уоквирено је дрвећем препуним лимуна и бескрајним редовима жбуња лековитих трава, док се у ваздуху осећа мирис рузмарина и кадуље.

Преживели често шетају кроз њега и беру лишће да бих их претворили у чајеве од лековитог биља.

Природа је велики део овог места.

Потреба за овим простором је толико велика да се подижу нови рустични шатори како би се нашло места за стотине људи које сада долазе овамо.

Сваког дана, професионални клинички психолози мешају се са преживелима који пристижу.

Они су ту да причају онолико много или мало колико је потребно.

Доктор Итамар Коен је један од њих.

Он је долетео из Лондона чим је могао после 7. октобра.

Питам га за приче које је чуо.

Дубоко уздише, потом одговара.

„Људи овде видели су огромну количину патње.

„Неки од њих су били екстремно близу томе да не буду више са нама.

„Неке су јурили и морали су да трче колико их ноге носе да би спасли животе.

„Није било много времена да се то обради, само је морало да се бежи од масакра. И сада и даље морају да функционишу, и даље морају да се пробију кроз све то.&qуот;

А ту је и још један елемент.

„Многи људи доживљавају неку врсту туге, изгубили су по десет пријатеља одједном. А ту је и кривица. 'Зашто сам ја преживео а не мој пријатељ?

„Требало је да примим више преживелих у кола да бих их одвезао на безбедно.' Дакле, многи од њих мисле: 'Нисам вредан тога да будем спасен и могао сам да будем бољи.'&qуот;

Доктор Коен ми каже да близина других терапеута у мрачна времена помаже свима.

„Имамо времена да будемо заједно, да обрадимо све и да разговарамо о изазовима и слабостима, о страховима и осећању кривице.

„То значи да имамо простор да се изборимо са свим тим и да ојачамо једни друге, а то помаже и мени, и то у огромној мери.&qуот;

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.12.2023)