Демограф за Бету: Не могу се поредити број становника с пописа и број бирача у бирачком списку
По Одлуци о утврђивању коначног броја бирача за изборе за народне посланике одржане у недељу 17. децембра, коју је донела Републичка изборна комисија (РИК), у Србији је право гласа на ванредним парламентарним изборима имало 6.500.666 бирача.
По коначним резултатима пописа становништва 2022, како је раније објавио Републички завод за статистику, Србија је тада имала 6.647.003 становника.
"Попис становништа се практично односи на људе који живе у Србији иако су отишли у иностранство, а тамо бораве мање од годину дана и то је дефиниција", рекао је Никитовић за агенцију Бета.
По његовим речима, у пракси је проблем што људи који тамо живе дуже од годину дана, нису укључени у тај број.
"Оно што знамо из истраживања, с обзиром на то да смо доминантно емигранска земља, јесте да нама у ствари огроман број људи који су напустили земљу и тамо живе дуже дуже од годину дана, није одјавио своје пребивалиште", казао је Никитовић.
Додао је да се ти људи на могу уврстити у попис становника.
"Зато имате тај неки број (по попису) који би био свако већи, али је најближи реалном стању, јер ти људи факат нису у земљи", казао је демограф.
Указао је на то да они који су напустили Србију "не само што нису одјавили пребивалиште", већ се "нису одјавили ни из других државних евиденција које немају везе с пописом".
"Попис има другу сврху, а надлежност за те евиденције је на Министарству за државну управу и локалну самоуправу јер они имају централни регистар где су обједињене разне евиденције министарства и служби", казао је он.
По речима Никитовића, на основу свих тих евиденција, министарство које води централни регистар, у ствари је извор информација и за овакве ствари.
"Они немају, да кажем, законских основа да људе који се нису одјавили, избришу из евиденције и зато постоје разлике које нису ништа ново на овим изборима, а било их је на изборима годинама уназад", казао је он.
Указао је да се те евиденције "практично базирају на бирачким списковима који на неки начин нису ажурни" јер, "ако имате на њима и људе који су ван земље више од годину дана, ту практично немате праву слику".
"Законски, ту ништа не можете, разне државе покушавају са мање или више успеха да убеде људе да се одјаве, а код нас постоје и неке законске консеквенце", казао је Никитовић.
По његовим речима, у суштини већина људи која је напустила Србију се није одјавила, тако да нико не зна колико људи из Србије живи у иностранству дуже од годину дана.
"Зато то и јесте одлична прилика да се тим бројем манипулише и то је извор свих недоумица", казао је он.
Нагласио је и да је "чињеница да се не могу поредити попис становништа и бирачки списак или било која друга евиденција која у основи има другу сврху".
"Попису је циљ да попише људе који ту бораве или који ће (у иностранству) остати краће од годину дана, тако да је то основа за израчунавање индикатора за популацију, да се односи на људе који су заиста ту и то је реални показатељ", казао је Никитовић.
(Бета, 20.12.2023)








