Rusija i Ukrajina: Pet stvari koje će uticati na rat u 2024.
Rat u Ukrajini dominirao je svetskim vestima skoro dve godine. Šta će sve uticati na ovaj sukob u 2024. godini?
Rat u Ukrajini dominirao je svetskim vestima skoro dve godine.
Nastaviće se i 2024. godine, ali je vrlo verovatno da će se voditi drugačije.
Evo pet faktora koji će uticati na ovaj rat u 2024. godini.
Novac
Ukrajinska sposobnost da pruži otpor Rusiji na početku potpune invazije u februaru 2022. godine iznenadila je mnoge i postala jedan od razloga zašto su međunarodni partneri ove zemlje počeli da joj šalju više oružja.
To će se 2024. godine verovatno promeniti, jer su dva paketa pomoći već stavljena na čekanje.
U Americi, pomoć Ukrajini mora da bude izglasana u Kongresu i povezana je sa raspravom republikanaca i demokrata o drugim troškovima.
O paketu vojne pomoć vrednom 55 milijardi evra neće se ponovo raspravljati sve do početka januara.
U EU, finansijski sporazum vredan 50 milijardi evra takođe je vezan za napete pregovore jedne od članica, Mađarske, i ostatka unije.
Mađarska se praktično svrstala na stranu Rusije, za razliku od ostatka EU, i želi da se potpuno obustavi slanje pomoći Ukrajini.
- Bitka za Avdejevku: Fabrika koksa pretvorena u „mlin za meso"
- „Gubimo ljude, nisam zadovoljan, ali ne odustajemo“, kaže ukrajinski predsednik
- Rat u Ukrajini stvorio armiju amputiranih: Pokretna traka slomljenih tela
- Šta kaže istorija - kako je nastala Ukrajina i koje su veze sa Rusijom
Oružje
Odlaganja slanja strane pomoći usporavaju ukrajinsku sposobnost da snabdeva vojsku oružjem, izazivajući sve veću strepnju Kijeva i sve veće samopouzdanje Moskve.
Na redovnoj konferenciji za štampu krajem godine, ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da je vojni kompleks njegove zemlje sve jači, dok će se, kako je rekao, „besplatna vožnja" Kijeva na teret Zapada najverovatnije „uskoro okončati".
U vlastitom obraćanju medijima za kraj godine, predsednik Vladimir Zelenski je priznao da je situacija teška, ali je izrazio nadu da će pitanje vojne pomoći uskoro biti razrešeno, kao i da će Ukrajina uspeti da poveća vlastitu proizvodnju dronova, koji su se pokazali važnim u ovom ratu.
U novembru je EU saopštila da neće uspeti da ostvari vlastiti cilj za isporučivanje milion granata od 155 milimetara Ukrajini do marta 2024. godine.
Predsednik Zelenski je rekao da je jedan od razloga zašto ukrajinska kontraofanziva nije počela ranije nedostatak oružja.
U skorašnjem intervjuu za BBC, ukrajinska vojska je rekla da mora da ekonomiše sa granatama.
Manje municije znači da će Ukrajina možda morati da se odrekne nekih položaja i više teritorija.
Rusija trenutno kontroliše oko 17 odsto ukrajinske teritorije.
Ukrajina procenjuje da je rat njenu ekonomiju koštao više od 135 milijardi evra.
Kijev planira da u 2024. godini potroši oko 39 milijardi evra na vojsku.
Procenjuje se da ruski budžet za vojsku iznosi rekordne 102 milijarde evra.
- Zelenski: Ukrajini je potrebno dodatnih pola miliona vojnika
- Ukrajina smanjuje vojne operacije jer pomoć presušuje
- „Panika i svađa“: Hoće li se ukrajinski predsednik Zelenski usuditi da smeni vojnog komandanta
- Ruska vojska osvojila strateški grad blizu Donjecka
Ljudi
Imati dovoljno vojnika predstavljaće izazov za obe strane.
Pre februara 2022. godine, ukrajinsko stanovništvo imalo je oko 44 miliona ljudi.
Procenjuje se da je zemlju napustilo šest miliona Ukrajinaca, mada se veruje da su se mnogi vratili.
Još stotine hiljada su interno raseljeni zbog ruske okupacije i stalnih napada.
Poginule su hiljade civila.
Dovođenje i obučavanje novih snaga predstavljaće problem.
Pod uvedenim vanrednim stanjem, Ukrajina je zabranila muškarcima starosti između 18 i 60 godina da napuste zemlju.
Nedavno je ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov rekao da će Kijev možda morati da traži od Ukrajinaca koji žive u inostranstvu da se jave na služenje vojske.
Veruje se da u inostranstvu žive stotine hiljada vojno sposobnih Ukrajinaca.
Estonija je već potvrdila da će pomoći Kijevu u regrutovanju ukrajinskih stanovnika sposobnih za služenje vojske koji trenutno žive u Estoniji.
Iako Rusija ima mnogo veću vojsku i celokupno stanovništvo, koje zvanično iznosi oko 144 miliona ljudi, njeni gubici za skoro dve godine ratovanja bili su ogromni.
Vojni eksperti i sami vojnici govore o stilu borbe koji se naziva „mašina za mlevenje mesa".
Mnogi od njenih najbolje obučenih vojnika su izginuli, baš kao i elitni padobranci i pripadnici posada vazduhoplovnih snaga, čija je obuka skupa i traje godinama.
Procenjuje se da je posle invazije na Ukrajinu i objave opšte mobilizacije zemlju napustilo i do milion ljudi.
Ruske vlasti su pribegle regrutovanju zatvorenika i nedokumentovanih migranata da bi popunile redove vojske.
Ni Rusija ni Ukrajina ne saopštavaju do kraja vojne gubitke, ali se procenjuje da je najmanje desetine hiljada ukrajinskih vojnika nastradalo.
Na ruskoj strani, BBC-jev ruski servis sastavio je spisak potvrđenih preminulih vojnika, koji je na kraju decembra 2023. godine iznosio više od 40.000 ljudi.
Američka obaveštajna služba nedavno je skinula oznaku strogo poverljivo sa izveštaja koji ukazuju na to da ruski gubici, koji obuhvataju i poginule i ranjene, iznose čak 315.000 ljudi.
- Mira će biti kad Rusija ostvari ciljeve, kaže Putin
- Mađarska blokirala pomoć EU od 50 milijardi evra za Ukrajinu
- Zelenski napustio Vašington praznih ruku, republikanci ne menjaju stav
- Šta se dešava u Ukrajini dok svet gleda ka Izraelu i Gazi
Zamor Ukrajinom
Ono što najviše brine Kijev je „zamor Ukrajinom" - slabljenje saosećanja i podrške ljudi u zemljama na koje računa kao partnere.
Nedavni izbori u Holandiji i Slovačkoj već su doveli do smanjenja podrške.
Slovačka je zaustavila pozamašni paket pomoći Ukrajini, dok Holandija možda neće poslati dugo obećavane lovce F-16.
U SAD, gde će se izbori održati u novembru 2024. godine, mogući povratak Donalda Trampa u Belu kuću mogao bi da znači ozbiljnu promenu politike prema Ukrajini i Rusiji.
Istraživanja javnog mnjenja u Americi pokazuju da je broj onih koji veruju da Vašington previše pomaže Ukrajini porastao sa 21 na 41 odsto.
U EU, u osam od 27 zemalja, više ljudi je protiv pružanja pomoći Ukrajini nego za nju.
I Ukrajina i Rusija će u novoj godini nastaviti da traže podršku na Globalnom jugu.
Tradicionalno, mnoge zemlje Bliskog istoka, Latinske Amerike i Afrike su prijateljski nastrojene prema Moskvi iz protivljenja prema SAD.
Od početka invazije, Rusija je pokušala da ojača vlastiti položaj, dok je Ukrajina radila na širenju vlastitog uticaja.
U poslednjih 12 meseci, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov putovao je u Afriku četiri puta, usput posetivši 14 zemalja.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba u istom periodu je u dve posete Africi obišao devet zemalja.
Ukrajina će imati probleme da oslabi ruski uticaj u Africi, gde su istovremeno moskovska propaganda i u nekim zemljama, plaćenička grupa Vagner, bili efikasno oruđe za jačanje ruskog uticaja.
Pogledajte video: Opasan beg od mobilizacije u Ukrajini
Okončanje rata
„Kako će se ovaj rat završiti?", pitanje je na koje se mnogi političari i stručnjaci trude da daju odgovor.
Ukrajina kaže da će ovaj sukob okončati samo potpuno oslobođenje od ruske okupacije i povratak međunarodno priznatih granica.
Kijev upozorava da će kompromis sa Rusijom podstaći na dalje otimanje teritorija, ne samo od Moskve, već i od drugih širom sveta.
Rusija tvrdi da se nalazi u širem sukobu sa Zapadom i da će se boriti koliko god bude bilo potrebno.
Budući da je malo verovatno da će se okončati 2024. godine, ovaj rat će potrajati, sa ojačanim frontom, novim gubicima i dnevnim pretnjama od smrti i razaranja u Ukrajini, kao i daljom izolacijom i ekonomskim nedaćama za Rusiju.
Uz nerazrešeni rat u Gazi i rizik od javljanja novih žarišta, ovaj sukob će biti manje u žiži interesovanja drugih zemalja, uprkos razmerama njegovog uticaja na svetski politički poredak i globalnu ekonomiju 2022. godine.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 12.28.2023)