Sveže, tek odimljene i skinute iz pušnice, mirisale su kao nijedne dotad.

Komšija mu je dao specijalitet od divlje svinje: pikantne kobasice iz domaće radinosti.

Svetozar Jovanov iz Dolova, sela udaljenog oko 40 kilometara od Beograda, uživao je u svakom zalogaju sočnog delikatesa, ne sluteći da je kobasica bila zaražena parazitom Trichinella spiralis koji izaziva bolest trihinelozu.

Bolest život mesa, kako je još zovu, opasna je za ljude i prenosi se sa životinje na čoveka.

„Samo su me zalečili, ovde izlečenja nema.

„Nisam razmišljao da takva muka može da me snađe, sve dok nisam dobio temperaturu i grčeve u mišićima", priča Jovanov.

Zbog zaraze trihinelom, više od mesec dana proveo je u bolničkom krevetu.

Ni danas, posle osam godina, ne oseća se potpuno zdravo.

• Kontrola hrane u Srbiji: Odakle pesticidi u tanjiru
• Može li spremanje hrane biti opasno po zdravlje
• Afrička svinjska kuga na Balkanu: Šta mogu biti posledice neizlečive bolesti
• Aflatoksin u srpskom mleku i dalje viši nego u EU: Šta to znači za potrošače, a šta za mlekare

Podaci Instituta „Batut" pokazuju da je u Srbiji u 2023. godini do decembra registrovano 14 slučajeva trihineloze, dok je najviše obolelih bilo 2002. godine, kada je registrovano 577 slučajeva.

Šta je trihineloza?

Kao parazit, ova larva živi u mišićima divljih i domaćih životinja, objašnjavaju u Institutu za javno zdravlje „Batut".

„Čovek se zarazi kada pojede nedovoljno kuvano ili pečeno meso, ali i mesne proizvode od životinja inficiranih larvama trihinele.

„Najčešće je to meso domaće svinje ili divljih životinja", kažu u „Batutu".

Siniša Gatarić, veterinar iz Prnjavora, u Bosni i Hercegovini, dodaje da se životinje najčešće zaraze kada pojedu bolesnog glodara.

„Larve se za kratko vreme oslobađaju u crevima, razmnožavaju i ulaze u krvotok, a onda šire po čitavom telu.

„Divlje svinje su daleko opasnije za jelo od domaćih", kaže Gatarić.

Kada čovek pojede zaraženo meso, bolest počinje stomačnim tegobama: gađenjem, povraćanjem, bolovima i dijarejom, ističu u „Batutu".

Larve parazita tada se još nalaze u crevima, gde se razvijaju.

„Oplođene ženke zavlače se u sluzokožu creva gde polažu jaja i ova faza može da prođe nezapaženo.

„Vreme od momenta upotrebe zaraženog mesa do prvih znakova bolesti može da traje od dva do 30 dana i to zavisi od količine koju je čovek pojeo", kažu u „Batutu".

Kako dodaju, krajem prve nedelje bolesti, larve iz creva prelaze u krvotok i prodiru u mišiće.

Tada počinje povišena temperatura, bolovi u mišićima, otežano gutanje, otok očnih kapaka i osip.

„Čovek prvo ima simptome kao grip, slabost, malaksalost.

„Ali trihineloza je opasna jer ostavlja trajne posledice", govori veterinar Gatarić.

Čak i kada se preleži, kaže on, larve ostaju u mišićima, učaurene do kraja života, i reaguju na svaku promenu u organizmu.

„Postoje slučajevi teških infekcija koji mogu da se završe smrtnim ishodom", upozorava Gatarić.

Mere opreza

• Obavezna veterinarska kontrola svake zaklane svinje.
• Termički dobro obraditi svinjsko meso i prerađevine na visokim temperaturama.
• Kupovati meso i proizvode od mesa u ovlašćenim prodavnicama koje su pod stalnom sanitarnom i veterinarskom kontrolom, a ne na uličnim tezgama i mestima koja nisu proverena.

Izvor: Zavod za javno zdravlje Pančevo

Obavezan pregled sirovog mesa

Pre upotrebe mesa i mesnih prerađevina od domaćih svinja ili ulovljene divljači, potrebno je obavezno uraditi veterinarski pregled odgovarajućeg uzorka, kažu u „Batutu".

„Zaraženo meso nije za ljudsku upotrebu i obavezno se spaljuje", govore u „Batutu".

Veterinar Gatarić kaže da je kontrolu mesa najbolje uraditi u ovlašćenim veterinarskim stanicama.

Objašnjava da se uzima parče mišića, uglavnom deo dijafragme koji se analizira.

„Nikada nisam napravio kobasice ili šunku od mesa koje nije prekontrolisano na trihinelozu.

„Rezultati stignu isti dan ili sutradan i, tek kada dobijem papir da je sve u redu, meso može da ide u preradu", priča Srđan Erak iz Kuzmina, koji ima domaću proizvodnju specijaliteta od svinjskog mesa, za BBC na srpskom.

Svaka svinja obavezno se pregleda, dodaje Erak, jer bez pečata i potvrde - nema ni kobasica.

„Nećemo da se igramo sa ljudima.

„Kupujemo prasiće, tovimo ih i, na kraju, od njih pravimo prerađevine", kaže Erak.

Dodaje da imaju stalne mušterije koji ih i ne pitaju za potvrdu.

Ipak, ima i onih koji žele da vide da je meso prekontrolisano.

„Najviše problema imaju ljudi koji zakolju nekoliko svinja, a ne odnesu uzorak svake na kontrolu, već misle da je dovoljno od jedne ili dve.

„Svaka svinja mora da se pregleda i tu nema dileme", ističe Erak.

Posle sopstvenog iskustva sa trihinelozom, Svetozar Jovanov iz Dolova kaže da je dodatno oprezan da zaštiti sebe i članove porodice.

„Nikada više nisam uzeo parče svinjskog mesa, a i sa ovim ostalim sam oprezan.

„Dosta mi je i ova muka koju imam", dodaje.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.05.2024)