Пет месеци пре евро-избора почели велики кадровски маневри у Бриселу
Трка за "врхунске послове" у ЕУ је вец́ у току: данашња одлука председника Европског савета Шарла Мишела без преседана да прерано, већ јула, напусти своју функцију, сместа је потресла календар и изазвала проблеме и питања око његовог наследника.
Четрдесетосмогодишњем бившем белгијском премијеру који је четири године председавао састанцима шефова држава или влада 27 земаља ЕУ, садашњи мандат престаје тек у новембру.
Али, одлучио је да се припреми за своју будуц́ност тако што ц́е се кандидовати за изборе за Европски парламент. Планирани за 6. до 9. јуна, они ц́е довести до обнове шефова главних институција ЕУ што мора одражавати политичку равнотежу која је резултат тог гласања.
Његова најава појачава очекивања око намера друге водец́е личности ЕУ, председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, којој многи посматрачи приписују жељу да се кандидује за нови мандат.
Шарл Мишел који ц́е на евро-изборима предводити листу Реформског покрета (МР, либерална партија француског говорног подручја), намерава да обавља "функцију председника Европског савета до полагања заклетве као посланика, што ц́е се бити 16. јула".
Он је уверавао да су његове функције компатибилне са вођењем кампање за избор у Европски парламент: "То је потпуно иста ситуација као када премијер или председник (земље чланице) улествује у некоој предизборној кампањи", рекао је он данас новинарима путем видео-конференције.
Поводом последица његовог прераног одласка који је оодмах изазвао критике, он је подсетио да би његовог наследника требало да одреди Европски савет у јуну и да би лидери врло добро могли да "одлуче да то учине и раније" новог носиоца те функције да би се избегао сваки ризик од упражњеног места.
"Ако све прође како треба, о номинацијама 'највиших послова' може се апсолутно одлучити на Европском савету крајем јуна", такође самтра један европски званичник који, међутим, доводи у питање способност Шарла Мишела да "вди кампању, а пре свега да председава Европским саветом после избора почетком јуна".
Уколико се наследник не нађе, европске процедуре предвиђају, у случају завршетка мандата због неке "препреке", да председника Европског савета привремено замени лидер државе која обавља шестомесечно председава Саветом Европе ЕУ - тојест води европске састанке на министарском нивоу.
Али у јулу ће то бити националистички мађарски премијер Виктор Орбан, познат по анти-ЕУ ставовима и једини лидер међу 27 који одржава блиске везе с Кремљом од руске офанзиве на Украјину.
Шарл Мишел је, међутим, указао да је могуц́е "променити (те одредбе) простом вец́ином". "Ако постоји жеља да се избегне Виктор Орбан, постоје различите могуц́е опције", рекао је он.
Холандска европосланица Софие ин'т Велд, из "Ренев Еуропе" (центристи и либерали) што је политичка породица Шарла Мишела, критиковала је његов најављени одлазак.
"Капетан напушта брод усред олује! Ако је то незаинтересованост за судбину Европске уније, какав је ваш кредибилитет као кандидата?" за европсланика, написала је она на платворми "КС".
Шарл Мишел је бранио свој избор тиме што жели да се бирачима представи као "пример" и да "преузме лични ризик".
"Било би ми веома угодно да сачекам до децембра, да не будем кандидат, да не будем одговоран (...) и да покушам да иза сцене преговарати о својој будућој улози", рекао је он о томе да ли је, поред свог избора да иде на место за евро-посланика, циљао на још један "врхунски посао", као што је председавање Европском комисијом.
Он је рекао да је у суботу обавестио европске лидере о својој одлуци, додавши да је "вец́ина реаговала позитивно".
Тај белгијски политичар је у јулу 2019. током расподеле "највиших послова" изабран да наследи Пољака Доналда Туска на месту председника Европског савета, институције која окупља шефове држава или влада држава чланица. У том својству, четири године је био одговоран за вођење рада самита ЕУ.
Европски посланици, којих ц́е после избора 2024. бити 720, бирају се на општим директним изборима на период од пет година.
(Бета, 07.01.2024)
