35 година од смрти Радоја Барајевца: Велемајстор липовичког стила

"Одведи ме драги од света далеко да нам љубав опет не затамни неко. Негде у тишини и миру крај мора, у твом загрљају нек' ме буди зора. Док залази сунце за пучину плаву на твоје ћу груди да наслоним главу, у колиби малој од прућа и блата лепше нам је него у дворцу од злата. Ти одведи мене на острво снова тамо где нас чека наша љубав нова. Нека прошлост тужна остане за нама и да више никад не останем сама. Гледаћемо море са високе стене, ти ћеш увек бити драги