Воћар из Кисача продао јабуке по 42 динара, за два дана у маркетима коштале 129 динара

Воћар из Кисача Горан Филиповић је јабуке продао за 42 динара по килограму, а за два дана оне су у маркетима достигле цену од чак 129 динара, пише "Данас".

"Након што сам продао јабуке, прекосутра ми сестра шаље фотографију из маркета у Шиду. Јабуке са ознаком наше задруге која је произвођач, имале су цену од чак 129 динара! Није ми јасно како они дођу до те цене и како рачунају своја улагања", рекао је Филиповић.

Додао је да га занима коме иде толика разлика и зашто грађани у Србији не би јели домаћу јабуку по цени од 60 динара по килограму.

Филиповић је навео да је даље цене својих јабука, добар део њих је продат по првој цени, а оно што је остало завршило је на "акцији" за 99 динара за килограм.

"Они са тим ценама не могу да пропадну! Нека продају само трећину, већ су зарадили новце. Оно што им остане иде у ракију, сокове и пекмезе. Овај пример сам изнео и када смо били на преговорима у Влади кад су били протести, на шта сам добио одговор да они нису знали да то тако функционише", рекао је он за "Данас".

Оценио је да у Србији робна берза постоји само на папиру, у стварности је нема, него се на неуређеном тржишту богате искључиво појединци.

"Јабуку сам дао само као пример, тако је са свим. Кукуруз смо морали продавати по 14 динара и кад смо их насипали у силосе за два месеца је био 20 динара, то је огроман новац", рекао је Филиповић.

Професор Жарко Илин са Пољопривредног факултета у Новом Саду казао је да је јасно ко се у овој причи богати, продавци и накупци, напомињући да ланци маркета заправо уцењују произвођаче.

Како је истакао воћари коју су продавали јабуку по 42 динара у њу су улагали 37-38 динара, а ако је стајала у хладањачи и више, па је питање колико су неки и зарадили.

Професионални произвођачи поврћа, воћа и хортикултурних биљака су, како сматра, ове и прошле године веома потцењени.

"Нема правилне и добро вођене аграрне политике. Наши професионални произвођачи, задруге и агро фирме су у тешкој ситуацији. Немају ни близу субвенције које имају њихове колеге у Европској унији, али не могу да буду конкурентни ни са земљама у окружењу, попут Бугарске, Румуније и Хрватске које за субвенције и олакшице издвајају више од нас. Сав потрошни репроматеријал је код нас неупоредиво скупљи него у земљама Западне Европе, уз минималне или никакве субвенције", рекао је Илин.

(Бета, 07.02.2024)