Интервју Такера Карлсона са Путином: „Какав удар Америке на Русију? Нећемо да нападамо чланице НАТО"

Председник Русије Владимир Путин говорио је о „изненадном удару Америке&qуот;, односима са америчким председницима, инвазији на Украјину и потенцијалним нападом на неку државу чланицу НАТО у интервјуу дужем од два сата снимљеном у Москви.

Са руским лидером разговарао је Такер Карлсон, први западни новинар који је интервјуисао Путина од почетка рата у Украјини у фебруару 2022.

Путин је оптужио Украјину и Запад да су покренули текући војни сукоб, позвао је Вашингтон да преиспита став и потврдио да је Русија спремна за дијалог.

Руски председник је рекао и да се свет неумитно мења, независно од рата у Украјини и од његовог исхода, да су Американци направили низ стратешких грешака, као и да њихово политичко руководство треба да прихвати светске тенденције и да им се прилагоди.

Рекао да је још почетком 2000-их, пошто је постао председник, покушао да унапреди односе са Западом и чак је питао тадашњег америчког колегу Била Клинтона да ли је могуће да Русија уђе у војно-политичку алијансу - НАТО.

Према Путиновим речима, на крају је одбијен.

„Да ми је одговорио 'да', почео би процес зближавања, а на крају то је и могло да се деси да смо видели искрену жељу партнера да то ураде. Али није&qуот;, рекао је Путин.

„Русија је очекивала да буде примљена у братску породицу 'цивилизованих народа'. То се није десило.

„Преварили сте нас - кад кажем 'ви', не мислим на вас лично, наравно, већ на Сједињене Државе - обећали сте да неће бити ширења НАТО-а на исток, али то се десило пет пута, пет таласа ширења&qуот;, рекао је Путин америчком новинару.

• Шта је Путин рекао Такеру Карлсону и шта је желео од интервјуа
• Мира ће бити кад Русија оствари циљеве, каже Путин
• Атласи и мапе које се продају у западној Европи одражавају руске претензије у Украјини
• „Где сте били пре осам година” и „није све тако једноставно”: Како и зашто Руси правдају рат у Украјини

Разговор је почео питањем зашто је Путин наредио напад на Украјину пре две године.

„Реците нам зашто верујете да би Сједињене Државе могле да ударе Русију из ведра неба?&qуот;, упитао је новинар.

Путин је одговорио:

„Како сте то закључили?

„Сједињене Америчке Државе нису хтеле да изврше изненадни удар на Русију.

„Нисам то рекао. Да ли ми овде ћаскамо или водимо озбиљан разговор?&qуот;, рекао је Путин преко преводиоца.

---

Погледајте видео: Историјат неслагања Русије и Украјине

---

О инвазији на Украјину

Путин је опширно, више од пола сата, говорио о историји источне Европе, почевши од успостављања руске државе у 9. веку.

Поновио је оправдања за инвазију, попут приче о историји Украјине, ширења НАТО-а на исток, неонацистима и распаду СССР-а.

Опширно је говорио и о почетку инвазије на Украјину, понављајући да Русија није напала, већ да је „само одговарала на претње сопственој националној безбедности&qуот;.

Према његовим речима, окидач који је довео до војног сукоба био је „државни удар у Кијеву&qуот; 2014. године, а потом и одбијање Украјине да примени споразуме из Минска.

Путин је рекао и да је Русија била спремна за повратак Донбаса Украјини.

„Искрено сам веровао да ако успемо да убедимо те људе који живе у Донбасу - а њих је требало убедити да се врате у оквире украјинске државности - онда ће постепено ране зарасти&qуот;, рекао је Путин.

Али, додао је, у Кијеву су то питање желели да реше војном силом.

Према речима руског председника, садашњи рат је започела Украјина „осмогодишњим бомбардовањем Донбаса&qуот;, а не Русија.

Поменуо је и случај бомбардовања СР Југославије 1999. године, рекавши да су Америка и НАТО тада погазили међународно право и отворили Пандорину кутију.

Руске власти често у образложењима наводе управо овај пример, али и неке друге, попут Ирака.

• Лавров за ББЦ: Русија није беспрекорна, али нема чега да се стиди
• Нема договора са Путином око територија, каже Зеленски за ББЦ
• Путин прогласио четири окупиране украјинске области за „територију Русије&qуот;

О преговорима са Украјином

Путин је рекао и да би се рат одавно завршио да није било Вашингтона и британског премијера Бориса Џонсона, који су, како је рекао, спречили закључивање споразума у Истанбулу.

Рекао је да је шеф украјинске делегације на преговорима у Истанбулу већ потписао споразум, а онда се умешао Џонсон и додао да је то признао управо тај потписник.

Руски председник је више пута поновио да је Русија увек спремна за разговоре, да их никад није ни одбијала и да је сада на Западу да увиди грешке и да процени како је најбоље да се извуче из ситуације коју је сам закувао.

„Мислили су да могу да сломе, да униште Русију, а упркос свим санкцијама, Русија је сада пета економија на свету.

„Били су непромишљени, мислили су да је могуће поразити Русију на бојном пољу, а ја им кажем да то није могуће. Сада и они то увиђају.

„И зашто бисмо ми њима сада помагали да смисле како да нађу решење?&qуот;, рекао је Путин.

Додао је: „Ако постоје опције, постоји и жеља&qуот;.

Упитан да ли мисли да председник Украјине Владимир Зеленски сада уопште самосталан да затражи преговоре, Путин је одговорио: „Зашто да не? Он је председник Украјине, дошао је на власт обећањем да ће окончати рат у Донбасу, али то није урадио&qуот;.

Зеленски је, додао је, усвојио декрет којим се забрањују преговори са Русијом.

„Довољно је да укине тај декрет и ми смо спремни да разговарамо, никада нисмо одбијали преговоре. Укини декрет и то је то&qуот;, рекао је руски председник.

Путин је додао и да не зна зашто је власт у Украјини све ово урадила, али да сматра да је Зеленски проценио да му је „боље да се не замера неонацистистима јер они увек могу да ураде нешто неочекивано&qуот;, а и сматрао је да ако их Запад подржава, онда је боље да им се приклони.

„Питао сам га једном: 'Волођа, зашто ово радиш? Па отац ти се борио против нациста'. Нећу да откријем шта ми је одговорио, не би било коректно&qуот;, додао је Путин.

На један од коментара Путина о односима Русије и Запада, Карлсон се насмејао. Путин је на то овако реаговао:

„Да, све би ово било смешно да није веома тужно&qуот;.

„Ова бескрајна мобилизација у Украјини, хистерија, унутрашњи проблеми, све ово... Пре или касније ћемо се ипак договорити&qуот;, додао је шеф руске државе.

„Ма колико сада то изгледало... помирићемо се, једног дана ћемо се поново помирити&qуот;.

Поменуо је и случај са фронта.

„Руске снаге су опколиле украјинску јединицу. Позвали су их да се предају. Знате шта су им одговорили - 'Руси се никад не предају'. И сви су изгинули. Али то је још један показатељ да Украјинци себе и даље доживљавају као Русе&qуот;.

Такер Карлсон са Путином није разговарао о наводним ратним злочинима који су починили руски војници у Бучи, месту у близини Кијева, или другде, о присилном одвођењу украјинске деце у Русију, оптужнице за ратне злочине Међународног кривичног суда или затварању лидера опозиције Алексеја Наваљног.

• Масовна убиства цивила у Бучи - шта знамо до сада
• Злочини у Бучи: „Жалим што и мене нису убили“
• „Где ћемо сва та тела&qуот;: Живот са људима који скупљају мртве у Бучи

О експлозији гасовода Северни ток: „Не разумем Немце&qуот;

Путин је поново оптужио САД за саботажу гасовода Северни ток, рекавши да „ЦИА (америчка Централна обавештајна агенција) нема алиби&qуот;.

Разговор о томе је изгледао овако:Карлсон: „Ко је дигао у ваздух Северни ток? То је највећи акт међународног привредног терориме после Другог светског рата и једна од највећих еколошких штета&qуот;.

Путин: „Ви, наравно&qуот;.

Карлсон у шали: „Ја сам био заузет тог дана&qуот;.

Путин: „Ви лично можда имате алиби, али ЦИА такав алиби нема. Знате, нећу да улазим у детаље, али у таквим случајевима увек говоре: тражите онога ко има мотив. Али у овом случају не треба тражити само онога коме је то у интересу, него и онога ко то може да уради. Заинтересованих може бити много, али заронити на дно Балтичког мора и извести ту експлозију не могу сви. Ове две компоненте морају да се споје - ко је имао мотив и ко је у стању то да изведе&qуот;.

Ако већ имате те податке и доказе, зашто их не откријете и добијете пропагандни рат, упитао је Карлсон Путина.

Руски председник се насмејао и одговорио: „Америку је немогуће добити у пропагандном рату, у њиховим рукама су сви главни медији на Западу, а многи у Европи и финансирају&qуот;.

• Ко је одговоран за цурење у руском гасоводу ка Европи
• Експлозија гасовода Северни ток разнела 50 метара цеви
• Северни ток 2 и криза у Украјини
• Швеђани затворили истрагу о експлозији гасовода Северни ток, кривац и даље непознат

На питање зашто Немачка, чија је привреда у огромном делу зависна од руског гаса, није реаговала, Путин је одговорио: „Не знам, не разумем их&qуот;.

Додао је да је Русија спремна да испоручује гас преко цеви гасовода „Северни ток 2&qуот; која је остала неоштећена, али да је Немачка не пушта у рад.

„Не ради се само о 'Северном току 1' који су дигли у ваздух. 'Северни ток 2' су оштетили, али једна цев је читава и преко ње се може испоручивати гас у Европу, али је Немачка не отвара.

„Ми смо спремни за то, само изволите&qуот;, истакао је Путин.

Додао је да постоје и две цеви које иду преко Украјине, али да су им Украјинци заврнули једну.

„Чекајте, зашто Немци не траже од Украјинаца да отворе ту цев да им дође наш гас? Немалка Украјини даје оружје, новац, а ови су њима заврнули гас...&qуот;.

Путин је потом чукнуо о сто који је био испред њега и рекао: „Између овог стола и тренутног немачког руководства баш и нема разлике&qуот;.

О односу са америчким председницима

Руски лидер је говорио о односу са америчким председницима.

Рекао је да је имао „веома добар однос&qуот; са Џорџом В. Бушом.

„Он није био ништа гори од било ког другог америчког или руског или европског политичара&qуот;, рекао је руски председник.

„Уверавам вас да је разумео шта ради као и остали. Имао сам такав, лични однос и са Доналдом Трампом&qуот;, додао је.

Путин је рекао да се не сећа када је последњи пут разговарао са садашњим америчким председником Џозефом Бајденом.

Изјавио је и да „Русија нема интересе да нападне Пољску, Летонију нити било коју друго НАТО чланицу&qуот;.

„То не долази у обзир&qуот;, одлучан је Путин.

• Шта је НАТО и зашто спрема одбрамбени план од руског напада
• После 200 година војне неутралности Шведска постаје чланица НАТО, Украјина мора да чека
• Совјетска инвазија на Мађарску и Чехословачку је била погрешна, каже Путин
• „Најбољи период у историји земље&qуот;: Зашто Руси жале за СССР-ом

О ослобађању америчког репортера

Једна од тема интервјуа био је и новинар америчког Волстрит џорнала Еван Гершкович који је од прошле године у притвору у Русији под оптужбом за шпијунажу.

Путин каже да верује да може да буде постигнут договор о ослобађању новинара и да су у току разговори са америчком страном.

„Специјалне службе су у контакту једна са другом. Разговарају... Верујем да се може постићи договор&qуот;, изјавио је руски председник.

„Вратићемо га у Сједињене Државе&qуот;, додао је.

• Амерички новинар оптужен у Русији за шпијунажу остаје у притвору
• Где је нестао притворени руски опозиционар Владимир Кара-Мурза
• Осам и по година затвора за руску новинарку због антиратног протеста испред Кремља
• „Извини се“: Тренд понижавајућих покајничких видеа у Русији

Међутим, руски председник је инсистирао да је Гершкович, коме још није суђено, добио поверљиве информације и наговестио кога би Русија прихватила у размени заробљеника.

Он је поменуо „особу, [која] је елиминисала злочинца у једној од европских престоница... током догађаја на Кавказу&qуот;.

Скоро сигурно је то била референца на Вадима Красикова, службеника руске тајне службе (ФСБ) који је у затвору у Немачкој под оптужбом да је убио грузијског војног официра Зелимкана Кангошвилија у берлинском парку 2019.

Гершкович је ухапшен је у Јекатеринбургу, око 1.600 километара источно од Москве, 29. марта прошле године.

У јануару му је Русија поново продужила истражни притвор до краја марта.

Уколико буде проглашен кривим, прети му до 20 година затвора.

Ко је све тражио интервју с Путином

Пре интервјуа, Карлсон је рекао да се „ниједан западни новинар није потрудио да интервјуише&qуот; Путина од 2022.

Многобројни новинари из западних земаља, као и Стив Розенберг, ББЦ уредник у Русији, у више наврата тражили су интервју са Путином, али сви захтеви ББЦ-ја су игнорисани.

Ове наводе потврдио је и портпарол Кремља Дмитриј Песков.

„Карлсон није у праву и то није могао да зна. Добијамо много захтева за интервјуе са председником&qуот;, рекао је Песков.

Руски државни медији неколико дана су помно пратили Карлсонов боравак у Москви, емитујући снимке његових одлазака у ресторане и посете балету у Бољшој театру.

Карлсон је био изузетно популаран водитељ на америчкој телевизијској мрежи Фокс њуз, све до априла 2023. године, када је изненада добио отказ, али прави разлози нису саопштени.

Покренуо је сопствени медијски сајт и компанију, а његови прилози су врло гледани на друштвеној мрежи Икс.

---

Погледајте видео: Владимир Путин -најдуговечнији лидер у модерној историји Русије

---

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.11.2024)