Intervju Takera Karlsona sa Putinom: „Kakav udar Amerike na Rusiju? Nećemo da napadamo članice NATO"

Predsednik Rusije Vladimir Putin govorio je o „iznenadnom udaru Amerike", odnosima sa američkim predsednicima, invaziji na Ukrajinu i potencijalnim napadom na neku državu članicu NATO u intervjuu dužem od dva sata snimljenom u Moskvi.

Sa ruskim liderom razgovarao je Taker Karlson, prvi zapadni novinar koji je intervjuisao Putina od početka rata u Ukrajini u februaru 2022.

Putin je optužio Ukrajinu i Zapad da su pokrenuli tekući vojni sukob, pozvao je Vašington da preispita stav i potvrdio da je Rusija spremna za dijalog.

Ruski predsednik je rekao i da se svet neumitno menja, nezavisno od rata u Ukrajini i od njegovog ishoda, da su Amerikanci napravili niz strateških grešaka, kao i da njihovo političko rukovodstvo treba da prihvati svetske tendencije i da im se prilagodi.

Rekao da je još početkom 2000-ih, pošto je postao predsednik, pokušao da unapredi odnose sa Zapadom i čak je pitao tadašnjeg američkog kolegu Bila Klintona da li je moguće da Rusija uđe u vojno-političku alijansu - NATO.

Prema Putinovim rečima, na kraju je odbijen.

„Da mi je odgovorio 'da', počeo bi proces zbližavanja, a na kraju to je i moglo da se desi da smo videli iskrenu želju partnera da to urade. Ali nije", rekao je Putin.

„Rusija je očekivala da bude primljena u bratsku porodicu 'civilizovanih naroda'. To se nije desilo.

„Prevarili ste nas - kad kažem 'vi', ne mislim na vas lično, naravno, već na Sjedinjene Države - obećali ste da neće biti širenja NATO-a na istok, ali to se desilo pet puta, pet talasa širenja", rekao je Putin američkom novinaru.

• Šta je Putin rekao Takeru Karlsonu i šta je želeo od intervjua
• Mira će biti kad Rusija ostvari ciljeve, kaže Putin
• Atlasi i mape koje se prodaju u zapadnoj Evropi odražavaju ruske pretenzije u Ukrajini
• „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini

Razgovor je počeo pitanjem zašto je Putin naredio napad na Ukrajinu pre dve godine.

„Recite nam zašto verujete da bi Sjedinjene Države mogle da udare Rusiju iz vedra neba?", upitao je novinar.

Putin je odgovorio:

„Kako ste to zaključili?

„Sjedinjene Američke Države nisu htele da izvrše iznenadni udar na Rusiju.

„Nisam to rekao. Da li mi ovde ćaskamo ili vodimo ozbiljan razgovor?", rekao je Putin preko prevodioca.

---

Pogledajte video: Istorijat neslaganja Rusije i Ukrajine

---

O invaziji na Ukrajinu

Putin je opširno, više od pola sata, govorio o istoriji istočne Evrope, počevši od uspostavljanja ruske države u 9. veku.

Ponovio je opravdanja za invaziju, poput priče o istoriji Ukrajine, širenja NATO-a na istok, neonacistima i raspadu SSSR-a.

Opširno je govorio i o početku invazije na Ukrajinu, ponavljajući da Rusija nije napala, već da je „samo odgovarala na pretnje sopstvenoj nacionalnoj bezbednosti".

Prema njegovim rečima, okidač koji je doveo do vojnog sukoba bio je „državni udar u Kijevu" 2014. godine, a potom i odbijanje Ukrajine da primeni sporazume iz Minska.

Putin je rekao i da je Rusija bila spremna za povratak Donbasa Ukrajini.

„Iskreno sam verovao da ako uspemo da ubedimo te ljude koji žive u Donbasu - a njih je trebalo ubediti da se vrate u okvire ukrajinske državnosti - onda će postepeno rane zarasti", rekao je Putin.

Ali, dodao je, u Kijevu su to pitanje želeli da reše vojnom silom.

Prema rečima ruskog predsednika, sadašnji rat je započela Ukrajina „osmogodišnjim bombardovanjem Donbasa", a ne Rusija.

Pomenuo je i slučaj bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, rekavši da su Amerika i NATO tada pogazili međunarodno pravo i otvorili Pandorinu kutiju.

Ruske vlasti često u obrazloženjima navode upravo ovaj primer, ali i neke druge, poput Iraka.

• Lavrov za BBC: Rusija nije besprekorna, ali nema čega da se stidi
• Nema dogovora sa Putinom oko teritorija, kaže Zelenski za BBC
• Putin proglasio četiri okupirane ukrajinske oblasti za „teritoriju Rusije"

O pregovorima sa Ukrajinom

Putin je rekao i da bi se rat odavno završio da nije bilo Vašingtona i britanskog premijera Borisa Džonsona, koji su, kako je rekao, sprečili zaključivanje sporazuma u Istanbulu.

Rekao je da je šef ukrajinske delegacije na pregovorima u Istanbulu već potpisao sporazum, a onda se umešao Džonson i dodao da je to priznao upravo taj potpisnik.

Ruski predsednik je više puta ponovio da je Rusija uvek spremna za razgovore, da ih nikad nije ni odbijala i da je sada na Zapadu da uvidi greške i da proceni kako je najbolje da se izvuče iz situacije koju je sam zakuvao.

„Mislili su da mogu da slome, da unište Rusiju, a uprkos svim sankcijama, Rusija je sada peta ekonomija na svetu.

„Bili su nepromišljeni, mislili su da je moguće poraziti Rusiju na bojnom polju, a ja im kažem da to nije moguće. Sada i oni to uviđaju.

„I zašto bismo mi njima sada pomagali da smisle kako da nađu rešenje?", rekao je Putin.

Dodao je: „Ako postoje opcije, postoji i želja".

Upitan da li misli da predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski sada uopšte samostalan da zatraži pregovore, Putin je odgovorio: „Zašto da ne? On je predsednik Ukrajine, došao je na vlast obećanjem da će okončati rat u Donbasu, ali to nije uradio".

Zelenski je, dodao je, usvojio dekret kojim se zabranjuju pregovori sa Rusijom.

„Dovoljno je da ukine taj dekret i mi smo spremni da razgovaramo, nikada nismo odbijali pregovore. Ukini dekret i to je to", rekao je ruski predsednik.

Putin je dodao i da ne zna zašto je vlast u Ukrajini sve ovo uradila, ali da smatra da je Zelenski procenio da mu je „bolje da se ne zamera neonacististima jer oni uvek mogu da urade nešto neočekivano", a i smatrao je da ako ih Zapad podržava, onda je bolje da im se prikloni.

„Pitao sam ga jednom: 'Volođa, zašto ovo radiš? Pa otac ti se borio protiv nacista'. Neću da otkrijem šta mi je odgovorio, ne bi bilo korektno", dodao je Putin.

Na jedan od komentara Putina o odnosima Rusije i Zapada, Karlson se nasmejao. Putin je na to ovako reagovao:

„Da, sve bi ovo bilo smešno da nije veoma tužno".

„Ova beskrajna mobilizacija u Ukrajini, histerija, unutrašnji problemi, sve ovo... Pre ili kasnije ćemo se ipak dogovoriti", dodao je šef ruske države.

„Ma koliko sada to izgledalo... pomirićemo se, jednog dana ćemo se ponovo pomiriti".

Pomenuo je i slučaj sa fronta.

„Ruske snage su opkolile ukrajinsku jedinicu. Pozvali su ih da se predaju. Znate šta su im odgovorili - 'Rusi se nikad ne predaju'. I svi su izginuli. Ali to je još jedan pokazatelj da Ukrajinci sebe i dalje doživljavaju kao Ruse".

Taker Karlson sa Putinom nije razgovarao o navodnim ratnim zločinima koji su počinili ruski vojnici u Buči, mestu u blizini Kijeva, ili drugde, o prisilnom odvođenju ukrajinske dece u Rusiju, optužnice za ratne zločine Međunarodnog krivičnog suda ili zatvaranju lidera opozicije Alekseja Navaljnog.

• Masovna ubistva civila u Buči - šta znamo do sada
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Gde ćemo sva ta tela": Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči

O eksploziji gasovoda Severni tok: „Ne razumem Nemce"

Putin je ponovo optužio SAD za sabotažu gasovoda Severni tok, rekavši da „CIA (američka Centralna obaveštajna agencija) nema alibi".

Razgovor o tome je izgledao ovako:Karlson: „Ko je digao u vazduh Severni tok? To je najveći akt međunarodnog privrednog terorime posle Drugog svetskog rata i jedna od najvećih ekoloških šteta".

Putin: „Vi, naravno".

Karlson u šali: „Ja sam bio zauzet tog dana".

Putin: „Vi lično možda imate alibi, ali CIA takav alibi nema. Znate, neću da ulazim u detalje, ali u takvim slučajevima uvek govore: tražite onoga ko ima motiv. Ali u ovom slučaju ne treba tražiti samo onoga kome je to u interesu, nego i onoga ko to može da uradi. Zainteresovanih može biti mnogo, ali zaroniti na dno Baltičkog mora i izvesti tu eksploziju ne mogu svi. Ove dve komponente moraju da se spoje - ko je imao motiv i ko je u stanju to da izvede".

Ako već imate te podatke i dokaze, zašto ih ne otkrijete i dobijete propagandni rat, upitao je Karlson Putina.

Ruski predsednik se nasmejao i odgovorio: „Ameriku je nemoguće dobiti u propagandnom ratu, u njihovim rukama su svi glavni mediji na Zapadu, a mnogi u Evropi i finansiraju".

• Ko je odgovoran za curenje u ruskom gasovodu ka Evropi
• Eksplozija gasovoda Severni tok raznela 50 metara cevi
• Severni tok 2 i kriza u Ukrajini
• Šveđani zatvorili istragu o eksploziji gasovoda Severni tok, krivac i dalje nepoznat

Na pitanje zašto Nemačka, čija je privreda u ogromnom delu zavisna od ruskog gasa, nije reagovala, Putin je odgovorio: „Ne znam, ne razumem ih".

Dodao je da je Rusija spremna da isporučuje gas preko cevi gasovoda „Severni tok 2" koja je ostala neoštećena, ali da je Nemačka ne pušta u rad.

„Ne radi se samo o 'Severnom toku 1' koji su digli u vazduh. 'Severni tok 2' su oštetili, ali jedna cev je čitava i preko nje se može isporučivati gas u Evropu, ali je Nemačka ne otvara.

„Mi smo spremni za to, samo izvolite", istakao je Putin.

Dodao je da postoje i dve cevi koje idu preko Ukrajine, ali da su im Ukrajinci zavrnuli jednu.

„Čekajte, zašto Nemci ne traže od Ukrajinaca da otvore tu cev da im dođe naš gas? Nemalka Ukrajini daje oružje, novac, a ovi su njima zavrnuli gas...".

Putin je potom čuknuo o sto koji je bio ispred njega i rekao: „Između ovog stola i trenutnog nemačkog rukovodstva baš i nema razlike".

O odnosu sa američkim predsednicima

Ruski lider je govorio o odnosu sa američkim predsednicima.

Rekao je da je imao „veoma dobar odnos" sa Džordžom V. Bušom.

„On nije bio ništa gori od bilo kog drugog američkog ili ruskog ili evropskog političara", rekao je ruski predsednik.

„Uveravam vas da je razumeo šta radi kao i ostali. Imao sam takav, lični odnos i sa Donaldom Trampom", dodao je.

Putin je rekao da se ne seća kada je poslednji put razgovarao sa sadašnjim američkim predsednikom Džozefom Bajdenom.

Izjavio je i da „Rusija nema interese da napadne Poljsku, Letoniju niti bilo koju drugo NATO članicu".

„To ne dolazi u obzir", odlučan je Putin.

• Šta je NATO i zašto sprema odbrambeni plan od ruskog napada
• Posle 200 godina vojne neutralnosti Švedska postaje članica NATO, Ukrajina mora da čeka
• Sovjetska invazija na Mađarsku i Čehoslovačku je bila pogrešna, kaže Putin
• „Najbolji period u istoriji zemlje": Zašto Rusi žale za SSSR-om

O oslobađanju američkog reportera

Jedna od tema intervjua bio je i novinar američkog Volstrit džornala Evan Gerškovič koji je od prošle godine u pritvoru u Rusiji pod optužbom za špijunažu.

Putin kaže da veruje da može da bude postignut dogovor o oslobađanju novinara i da su u toku razgovori sa američkom stranom.

„Specijalne službe su u kontaktu jedna sa drugom. Razgovaraju... Verujem da se može postići dogovor", izjavio je ruski predsednik.

„Vratićemo ga u Sjedinjene Države", dodao je.

• Američki novinar optužen u Rusiji za špijunažu ostaje u pritvoru
• Gde je nestao pritvoreni ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza
• Osam i po godina zatvora za rusku novinarku zbog antiratnog protesta ispred Kremlja
• „Izvini se“: Trend ponižavajućih pokajničkih videa u Rusiji

Međutim, ruski predsednik je insistirao da je Gerškovič, kome još nije suđeno, dobio poverljive informacije i nagovestio koga bi Rusija prihvatila u razmeni zarobljenika.

On je pomenuo „osobu, [koja] je eliminisala zločinca u jednoj od evropskih prestonica... tokom događaja na Kavkazu".

Skoro sigurno je to bila referenca na Vadima Krasikova, službenika ruske tajne službe (FSB) koji je u zatvoru u Nemačkoj pod optužbom da je ubio gruzijskog vojnog oficira Zelimkana Kangošvilija u berlinskom parku 2019.

Gerškovič je uhapšen je u Jekaterinburgu, oko 1.600 kilometara istočno od Moskve, 29. marta prošle godine.

U januaru mu je Rusija ponovo produžila istražni pritvor do kraja marta.

Ukoliko bude proglašen krivim, preti mu do 20 godina zatvora.

Ko je sve tražio intervju s Putinom

Pre intervjua, Karlson je rekao da se „nijedan zapadni novinar nije potrudio da intervjuiše" Putina od 2022.

Mnogobrojni novinari iz zapadnih zemalja, kao i Stiv Rozenberg, BBC urednik u Rusiji, u više navrata tražili su intervju sa Putinom, ali svi zahtevi BBC-ja su ignorisani.

Ove navode potvrdio je i portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Karlson nije u pravu i to nije mogao da zna. Dobijamo mnogo zahteva za intervjue sa predsednikom", rekao je Peskov.

Ruski državni mediji nekoliko dana su pomno pratili Karlsonov boravak u Moskvi, emitujući snimke njegovih odlazaka u restorane i posete baletu u Boljšoj teatru.

Karlson je bio izuzetno popularan voditelj na američkoj televizijskoj mreži Foks njuz, sve do aprila 2023. godine, kada je iznenada dobio otkaz, ali pravi razlozi nisu saopšteni.

Pokrenuo je sopstveni medijski sajt i kompaniju, a njegovi prilozi su vrlo gledani na društvenoj mreži Iks.

---

Pogledajte video: Vladimir Putin -najdugovečniji lider u modernoj istoriji Rusije

---

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.11.2024)