Оцењен као „дело лудости”: Сретењски устав донет 1835. године у Крагујевцу
Данас 15.02.2024 | Зоран Мишић
У историји државности и уставног развоја Србије Сретењски устав из 1835. године заузима посебно место. – Реч је о првом уставу Србије и њиме је исказан истински државотворни и демократски потенцијал српског народа.
Сретењски устав симболично сједињује два рукавца борбе коју су Срби на почетку 19. века повели у тежњи за спољашњом и унутрашњом еманципацијом: ослобођење од стране власти и слободна, законита унутрашња управа, истиче историчар Предраг Илић из Историјског архива Шумадије у Крагујевцу. По његовом мишљењу писац Сретењског устава Димитрије Давидовић и ауторитативни кнез Милош, упркос супростављеним погледима на унутрашње уређење земље, заједнички су
