Синдикати: Важно да се држава побрине да из зелене транзиције нико не изађе као жртва

Колико знамо о термину “праведна транзиција”, докле је Србија стигла кад је реч о зеленој транзицији, чему да се надамо, колики је утицај синдиката на доношење одлука и где је место синдикалних представника у политици?

У разговору за Демостат, представници српских синдиката наводе да ће зелена транзиција преобликовати тржиште рада тако што ће отворити нове могућности, али и нове ризике, створити нова радна места, али и угасити постојећа, те да је изузетно важно да се, пре свих држава, побрине да нико не изађе из ње као жртва.

Иако је трансформација ка зеленој економији у Србији спора и стидљива, председница УГС Независност, Чеданка Андрић, подсећа да “нема назад” и да је зато потребан јасан план транзиције, која ће бити праведна за све грађане које на било који начин може погодити.

Потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије, Душко Вуковић, каже да се, имајући у виду деценијски политички, економски и социјални амбијент у Србији, којим доминирају партократски и лични интереси, а дијалога је све мање, не може очекивати светла будућност ни по питању транзиције.

Кад је реч о укључивању синдиката у политику, Андрић каже да се УГС Независност не бори за власт, да није политичка партија нити крило неке политичке партије и да је доминантан став да тако треба и да остане. Вуковић наводи да чланови СССС имају разнолике политичке ставове и опредељења, али да не би било добро да се та синдикална организација директно укључи у политику.

Животна средина је скупо платила индустријски развој; дошло је време за смањење зависности од фосилних горива и транзицију ка зеленој, одрживој економији.

Та транзиција пре свега мора да се одвија праведено – према радницима, локалном становништву, свим грађанима које на било који начин може погодити трансформација индустрије.

Србија се обавезала да ће дати свој допринос глобалном смањењу емисија гасова с ефектом стаклене баште и да ће пратити зелену агенду Европске уније – да европски континент буде климатски неутралан до 2050. године.

Праведна транзиција подразумева фундаменталне промене, не само кључних привредних грана и потрошачких система, попут енергетике, транспорта, пољопривреде и хране, већ и промене инфраструктуре, друштвених вредности и политике, са потребом за глобалним заокретом ка хуманом и фер економском систему, са здравим екосистемом, здравством, јавним службама, образовањем, културом.

Како представници синдиката виде то питање у 2024. години? Да ли и у Србији можемо да се надамо праведној транзицији, када се и даље сећамо претходне, после које је остало толико транзиционих губитника? Где су у свему томе синдикати и колики је њихов утицај на доношење одлука? И колико се у Србији синдикати баве политикама, а колико политиком?

Свесни смо да ће зелена транзиција преобликовати тржиште рада тако што ће створити нове могућности и нове ризике, нова радна места, али да ће доћи и до гашења постојећих занимања, те ће бити потребне нове компетенције, вештине и знања, али и нова улагања, каже за Демостат председница Уједињеног гранског синдиката Независност Чеданка Андрић.

“За нас као синдикат је важно да држава и приватни сектор обезбеде та средства за транзицију и да радници тај период транзиције не виде кроз неку неизвесност. Свесни смо да ће доћи до одређених промена, да ће одређена радна места да се угасе и да пређу на нешто ново. Мора да се обави преквалификација, доквалификација”, наводи она.

Она истиче да за њен синдикат “праведна транзиција” значи да нико не буде њена жртва.

Подсећа да добар део радних места у такозваној прљавој индустрији, заснованој на фосилним горивима, јесу сигурна радна места, у смислу рада на неодређено, са колективним уговорима.

“То исто тражимо за нова радна места у зеленој економији”, истиче она и додаје да је важно да цео процес транзиције буде изведен уз дијалог са локалним заједницама, радничким удружењима, невладиним сектором и привредом.

Наводећи да се радници највише плаше неизвесности, Андрић каже да је веома важно да знамо шта су планови по том питању, тако да се нико не осети остављен у тој причи и да не буде жртва транзиције.

“Претходна транзиција је оставила доста транзиционих губитника и људи се тога плаше”, истиче она и додаје да је грешка државе што се о томе мало разговара.

Она наводи да је у Србији почео процес зелене транзиције, али споро, стидљиво и са малим средствима, посебно из ЕУ.

“Ништа се неће десити преко ноћи, посебно у земљи која нема стабилну економију и чији буџет није велики. Наш енергетски систем је још зависан од угља, а то је прво на удару. Држава, наравно, мора да води рачуна о енергетској безбедности, не можемо тек тако да останемо без кључног енергетског извора, морамо имати инфраструктуру”, наводи она.

Истиче, међутим, да је Србија кренула ка зеленој економији и да више нема назад.

“Ми се граничимо са Бугарском, Румунијом, које су земље ЕУ. Ми смо потписали документа, обавезали се софијском декларацијом о зеленој агенди за Западни Балкан и ушли смо у причу о климатски неутралној Европи до 2050. Имамо обавезе, ако не будемо испуњавали плаћаћемо казне што загађујемо друге земље чланице ЕУ. А боље је улагати у инфраструктуру, него плаћати казне”.

Прво на удару зелене транзиције у Србији биће рударство, као и термоелектране на угаљ, наводи она, али додаје да је тај пут веома дуг и да свакако припрема алтернативе мора да крене много пре него што се најави гашење или измене неког рудника.

“То су занимања где имате од инжењера преко техничара до рудара и за све те људе треба наћи праву алтернативу кад дође до транзиције”.

УГС Независност у политици

Наводећи да се синдикати баве разним врстама политика – од политике запошљавања, преко здравствене политике, пореске, комуналне, Чеданка Андрић истиче да се синдикат Независност не бави партијама, али мора да се бави политикама.

Андрић подвлачи да се синдикат Независност не бори за власт, да није политичка партија и није крило неке политичке партије.

Како каже, чланови синдиката су у разним политичким партијама, што је њихово уставно право, али је статутом одређено да неко не може истовремено бити функционер у синдикату и на функцији у политичкој партији.

“Ми смо радили истраживања о томе како се поставити у изборним кампањама, шта синдикат да ради и већина чланова је сматрала да не треба да се утопимо у било коју партију, да не треба да подржимо одређену политичку партију директно, нити да треба да имамо своју листу за изборе”, наводи она.

Доминантан став је, како каже, да синдикат треба да истакне одређене елементе за које се залаже и да контролише партије које су му блиске.

“Треба да дајемо иницијативе и износимо ставове и да сваку власт тестирамо и видимо колико су спремни да нас послушају и уваже. Најбоље можете бити уважени ако дате аргументе, а не само да кукате”, закључује она.

СССС у политици

Говорећи о синдикатима у политици, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије Душко Вуковић каже да чланови његовог синдиката имају различите политичке ставове и симпатије, да су неки и чланови појединих политичких блокова, али да сматра да директно укључивање синдиката у политику не би било добро, посебно зато што ни кроз историју не постоји дубока веза између синдиката и неке политичке партије која је рецимо настала из синдиката или имала дубоку везу са синдикатом.

“Овог тренутка не размишљамо да се било којој политичкој опцији окренемо, између осталог и зато што би то могло да изгледа и тако да неко помисли да би неко напустио синдикалне интересе да би ушао у политику из личних разлога.”

Он каже да СССС нема сарадњу са било којом политичком опцијом, ни са опозицијом ни са властима, али верује да би неке друге опције на власти, које ”нису толико конзервативне и популистичке”, имале боље односе са синдикатима од актуелних.

Кад је реч о зеленој транзицији, Вуковић каже да се, имајући у виду већ деценијски политички, економски и социјални амбијент у Србији, којим доминирају партократски и партијски интереси, не може очекивати светла будућност.

Он наводи да би зелена транзиција требало да укључи већину грађана на социјално прихватљив и праведан начин, а не тако што ће се створити систем у којем наставља да доминира интерес света капитала, у којем се смањују радничка и социјална права и могућности учешћа у некој врсти дијалога.

Праведна транзиција би подразумевала учешће свих делова друштва у доношењу кључних економских и политичких и социјалних одлука, у креирању политика које ће омогућити безбедан, здравији, праведнији и правичнији живот.

Он каже да то не можемо, на основу искуства, очекивати у Србији, јер се у земљи годинама уназад смањује простор за дијалог у друштву, немамо културу политичког и социјалног дијалога, сужен је простор за изношење сопственог мишљења.

Вуковић и не види велике помаке у зеленој транзицији и додаје да нема јасне визије како то у Србији извести.

“Као друштво би требало поставимо основни циљ да у оквиру зелене транзиције нико ко сад ради у неким прљавим индустријама не сме да остане без посла, без перспективе, онда морамо да радимо стратешки, студиозно на доквалификацији, преквалификацији, омогућавању да један део запослених пребацујемо у друге области како би сви остварили свој интерес – капиталисти за профит, а радници за зараде и тако што зелену транзицију нећемо видети као отпор и претњу, већ као праведну транзицију која ће нам дати могућност да достојанствено живимо.”

Вуковић каже да је део посла синдикалаца да се кроз одређене институте, посебно институт Социјално економског савета, кроз преговоре, представи угао и ставове радника, али да политичке елите, лобисти и крупни капитал, немају став да би сваку одлуку требало сагледати из свих углова.

“Тако да они не желе синдикате као део оних који ће са њима да учествују у доношењу одређених политика и зато доносе одлуке без уважавања интереса оних који представљају мањину. То је потпуно одсуство културног дијалога и тога да кроз процес доношења одлука чујете оне који су у позицији да их зовете мањина или слабији партнер”.

Подсећа да су синдикати свакако слабији партнер јер немају политичку моћ ни капитал, али представљају људе који стварају нове вредности, БДП, због чега би требало да се њихов став уважава.

(Бета, 17.02.2024)