Асанж ће још чекати да сазна да ли може да оспори изручење у САД
Оснивач Викиликса Џулијан Асанж најраније ц́е током следец́ег месеца сазнати да ли може да оспори своје изручење у САД где је оптужен за шпијунажу, или ће његова дуга правна битка у Великој Британији бити завршена изручењем.
Двојица судија Вишег суда изјавила су у среду да ц́е одвојити време да размотре пресуду после дводневног саслушања ове недеље на којем су Асанжови адвокати тврдили да би његово слање у Сједињене Државе било "флагрантно ускрац́ивање правде".
Адвокати САД, где је Асанж оптужен за шпијунажу, рекли су да је он угрозио невине животе и отишао даље од новинарства у свом покушају да тражи, украде и неселективно објави поверљиве документе америчке владе.
Асанжови адвокати су од Вишег суда тражили да му одобри нову жалбу - његову последњу у саги која га је држала у британском затвору високе безбедности последњих пет година.
Одлука о Асанжовој будуц́ности се очекује најраније у марту.
Ако судије Викторија Шарп и Џереми Џонсон донесу одлуку против Асанжа, он може да од Европског суда за људска права тражи да блокира његово изручење, иако његове присталице страхују да би могао да буде убачен у авион за САД пре но што се то догоди јер је британска влада вец́ потписала налог за екстрадицију.
Тај 52-годишњи видно нагло остарели Аустралијанац оптужен је у 17 тачака за шпијунажу и једном оптужбу за злоупотребу рачунара због објављивања на својој веб-страници гомиле поверљивих америчких докумената пре скоро 15 година. Амерички тужиоци наводе да је Асанж охрабрио и помогао аналитичару обавештајне службе америчке војске Челси Менинг да украде дипломатске депеше и војне фајлове које је објавио Викиликс, доводец́и у опасност животе америчких војника.
Адвокат Клер Добин која представља америчку владу, рекла је у среду да је Асанж нанео штету америчким служба безбедности и обавештајној служби и "створио озбиљан и непосредан ризик" објављивањем стотина хиљада докумената што би могло да нашкоди и доведу до произвољног притварања невиних људи, од којих су многи живели у ратним зонама или под репресивним режимима.
Добин је додла да је Асанж, охрабрујуц́и Менинга и друге да хакују владине компјутере и краду из њих, "отишао много даље од" посла новинара који прикупља информације.
Асанж "није само поставио 'онлајн кутију' у коју људи могу да убацују поверљиве информације", рекла је она, већ је "покушао да подстакне крађу и хаковање које би користило његовом Викиликсу".
Асанжове присталице тврде да је он новинар који разоткрива тајне и који је разоткрио злочине америчке војске у Ираку и Авганистану. Дуго су тврдили да је тужилаштво политички мотивисано и да нец́е добити правично суђење у САД.
Асанжови адвокати су првог дана саслушања у уторак тврдили да америчке власти настоје да га казне за Викиликсово "разоткривање криминала од стране владе САД у невиђеним размерама", укључујуц́и мучење и убиства.
Адвокат Едвард Фицџералд је рекао да постоји "стварни ризик да ц́е Асанж доживети флагрантно ускрац́ивање правде" ако буде послат у САД.
Добин је рекла да се тужилаштво ослања на закон и доказе и да је остало доследно упркос променама власти у САД током те правне борбе.
Она је додала да Први амандман не даје имунитет новинарима који крше закон. Медији који су прошли процес редиговања докумената пре њиховог објављивања се не гоне, рекла је она.
Асанжови адвокати кажу да би се он могао суочити са затворском казном до 175 година ако буде осуђен у САД, иако су америчке власти рекле да ц́е казна вероватно бити много крац́а.
Асанж је оба дана био одсутан из суда јер му није добро, саопштио је Викиликс. Стела Асанж, његова супруга, рекла је да је желео да присуствује, али да "није у добром стању".
Асанжова породица и присталице кажу да је његово физичко и ментално здравље нарушено током више од деценије правних битака, укључујуц́и седам година у самоизгнанству у Амбасади Еквадора у Лондону.
"Џулијан је политички затвореник и он мора да буде ослобођен", рекла је Стела Асанж која се за оснивача Викиликса удала у затвору 2022.
"Дају Џулијана у руке земље и људи који су планирали његово убиство", додала је она о САД, позивајуц́и се на недоказане тврдње Асанжових адвоката да је био мета завере ЦИА да га отме или убије док је био у Амбасади Еквадора.
Присталице које држе натписе "Ослободите Џулијана Асанжа" и узвикују да "Постоји само једна одлука - нема екстрадиције!" протестовале су испред зграде Вишег суда два дана.
Асанжови правни проблеми почели су 2010. године, када је ухапшен у Лондону на захтев Шведске која је хтела да га испита о оптужбама за силовање и сексуално злостављање две жене. Асанж је 2012. побегао у Амбасаду Еквадора.
Однос Асанжа и његових домац́ина у Амбасади се на крају погоршао и он је избачен из Амбасаде у априлу 2019. Британска полиција га је одмах ухапсила и затворила због кршења кауције 2012. Шведска је због застарелости у новембру 2019. одустала од истраге о сексуалним злочинима.
Судија британског окружног суда је 2021. године одбацио захтев САД за екстрадицију због оипасности да се Асанж убије ако буде држан у тешким затворским условима у САД. Виши судови су поништили ту одлуку пошто су од САД добили уверавања о третману под каквим би могао бити. Британска влада је налог о екстрадицији потписала у јуну 2022.
Аустралијски Парламент је прошле недеље позвао да се Асанжу дозволи повратак у домовину.
Андрју Вилки, аустралијски посланик који је присуствовао саслушању у Лондону, рекао је да се нада да је то послало снажну поруку владама Уједињеног Краљевства и САД да окончају правну борбу. "Ово је трајало довољно дуго", рекао је он.
(Бета, 21.02.2024)
