Отеловљење мог сна о архитектури
Време 23.02.2024
Често се пише да је Сава центар футуристичко ремек-дело свог доба од бетона, челика и много стакла, да је предлаган за највеће награде за архитектуру у свету, али мало о томе колики је подвиг што је Стојан идејни пројекат направио за месец дана, а објекат од 120.000 квадратних метара за 11 месеци изградио тако солидно, да све до најновијег реновирања ништа није урушено, иако је по нашем обичају деценијама био запуштен
Деценијама нисам мислио на њега. Прошле године сам га се сетио. А сада ме је вест о његовој смрти тргла као да ми је преминуо најближи друг. Новембра 1962. студент Стојан Максимовић и ја истога дана смо се уселили у новоградњу у Драже Павловића 24, он у гарсоњеру на трећем, ја у двоипособни стан на четвртом спрату. Ја сам већ био некакав новинар и писац, он, четири година млађи, при крају студија архитектуре. То ме је заинтересовало јер сам завршио
