Кина удахњује дигитални живот историјском наслеђу попут Великог зида

Крец́уц́и на очаравајуц́е путовање, посетиоци стављају наочаре за виртуелну реалноси (ВР) које их врац́ају у ужурбану војну тврђаву дуж Великог зида династије Минг (1368-1644), са живописним призорима улица , војних логора и сеоских куц́а, пише Синхуа.

У северозападној кинеској провинцији Гансу, тим технолошких стручњака користи дигиталну технологију за реконструкцију сегмената Великог зида који датирају од пре више од 400 година, показујуц́и и откривајуц́и културну вредност овог локалитета светске баштине Унескоа.

Велики зид, симбол Кине, састоји се од многих међусобно повезаних зидова, од којих неки датирају пре 2.000 година. Постојец́е деонице имају укупну дужину од преко 21.000 км, при чему Гансу доприноси скоро једној петини укупне дужине ове култне грађевине.

Користец́и древне текстове, истраживања на лицу места и дигиталну технологију, технички тим из компаније Пут свиле инфопорт успешно је обновио три кључна војна упоришта дуж дела Великог зида Гансу, рекао је Ванг Јуоу, менаџер интелигентног дигиталног сектора пројекта реконструкције.

Најсавременије технологије, укључујуц́и високопрецизно БеиДоу сателитско позиционирање и дронове, коришц́ени су током теренских истраживања да би се аутентично реконструисале историјске реликвије, каже Ванг.

Проширујуц́и се изван Великог зида, тим је применио своју дигиталну експертизу да обнови рушевине Нанзуо, кључно археолошко налазиште које баца светло на рану кинеску цивилизацију.

Главна палата на локацији Нанзуо, која покрива унутрашњу површину од 630 квадратних метара и стара је а око 5.000 година, сматра се од стране археолошке заједнице као највец́а појединачна унутрашња грађевина свог времена у Кини.

Стручњаци су саставили, анализирали и кодирали информације, као што су документи, слике и видео снимци у вези са рушевинама Нанзуо. Вишедимензионална база података параметара помаже у постизању панорамског приказа рестаурације културног наслеђа.

"Дигитална технологија нам може помоц́и да направимо моделе за древну палату и да је претворимо у стварност", рекао је он.

Последњих година Кина све више користи дигиталну технологију да удахне живот историјским реликвијама. Користец́и технологије као што су 5Г, проширена стварност, виртуелна стварност и вештачка интелигенција, културне институције и технолошке компаније попут Тенцента и Баидуа представиле су мноштво дигиталних културних производа и пројеката.

Тим са Универзитета Тианђин користио је континуирано снимање у центиметарској резолуцији да идентификује рушевине више од 130 скривених врата на Великом зиду. Око 900.000 предмета и комплета културних реликвија у Музеју палате је подвргнуто дигитализацији, што чини 48 одсто његових укупних колекција.

Напори Кине да "оживи" културне артефакте имају за циљ да испричају причу о својој богатој цивилизацији. Четрнаести петогодишњи план (2021-2025) наглашава посвец́еност промовисању слободног приступа и дигиталног развоја јавних културних простора као што су музеји.

Гледајуц́и унапред, Вангов тим тежи да ухвати цео животни циклус дигиталних артефаката. "Интеграцијом различитих параметара информација као што су историјски контекст и просторни детаљи, заједно са подршком интелигентних алгоритама, желимо да прецизно реконструишемо реликвије током различитих периода", рекао је он.

(Бета, 26.02.2024)